REŠENA DILEMA: Šta je zdravije – jogurt ili kefir?

Čak i ako niste previše zainteresovani za zdravu ishranu, sigurno ste već čuli o važnosti konzumiranja hrane bogate probioticima.

Probiotici su dobri za creva, a njihove koristi su trenutne (kao što je dobra probava i podrška imunom sistemu) i dugoročne (zaštita od kognitivnog pada). Dve namirnice koje su bogate probioticima su kefir i jogurt.

Dijetetičarka Andrea Matis je u intervjuu za "Well and Good" objasnila razliku između njih, ali i dala svoj sud o tome ko je od njih pravo probiotičko blago. Odnosno ko bi pobedio na ovom takmičenju.

Kada upoređuje dva fermentisana mlečna proizvoda, Matis ističe da je korisno prvo znati šta su i kako se prave. Ona objašnjava da iako se kefir i jogurt fermentišu iz mleka, jogurt fermentišu isključivo bakterije, dok kefir fermentišu i bakterije i kvasac.

U slučaju jogurta, proces uključuje zagrevanje mleka, dodavanje žive kulture (koja sadrži bakterije), omogućavanje da se jogurt stegne i zatim sledi hlađenje.

Da biste napravili kefir, potrebna su vam zrna kefira koja sadrže i bakterije i kvasac. Nakon što u šolju mleka dodate kašičicu zrna kefira, poklopite i ostavite da odstoji 24 sata, tada imate svoj kefir.

- Razlika u načinu na koji se pravi menja i ukus i teksturu - kaže Matis i ododaje da je "jogurt gušći i kremastiji, dok je kefir tečniji".

Kada je u pitanju ukus, ona kaže da kvasac u kefiru daje malo kiselkastiji ukus od jogurta, koji je blažeg ukusa.

Što se tiče hranljivih sastojaka, Matis kaže da imaju neke prednosti koje se preklapaju, ali postoje i druge osobine koje ih izdvajaju.

- Oba su dobri izvori proteina - kaže ona i dodaje:

- Ako zbog toga tražite kefir ili jogurt, ja bih samo izabrala onaj koji vam je bolji po ukusu i teksturi, jer su oba guste hranljive namirnice.

Obični kefir ima osam grama proteina po čaši, a obični jogurt u proseku šest grama po porciji. I kefir i jogurt imaju slične količine ugljenih hidrata.

Matis objašnjava da zato što se kefir pravi i od živih bakterija i od kvasca, dok se jogurt pravi samo od živih bakterija, kefir ima veću probiotičku korist.

- U stvari može imati tri puta više probiotika od jogurta - kaže ona.

Kefir takođe sadrži više kalcijuma, koji je važan za zdravlje kostiju i srca. On ima 300 miligrama kalcijuma po porciji, dok jogurt ima 180 miligrama po porciji. Kefir takođe ima nešto više vitamina A, hranljive materije koja je važna za zdravlje očiju, kostiju i imunitet.

Međutim, ako imate netoleranciju ili preosetljivost na mlečne proizvode, konzumiranje kefira ili jogurta može dovesti do nadimanja, zatvora ili dijareje. Ali osim toga, Matis kaže da se obe smatraju bezbednom hranom.

- I kefir i jogurt su odlične opcije za zdravlje creva - zaključuje Matis.

Izvor: Klix.ba
Foto: Ilustracija/Freepik.com