ONA JE VANSERIJSKA LEPOTICA, I ISTO TAKAV ČOVEK: Mirza Selimović iskreno o devetogodišnjoj ljubavnoj vezi sa devojkom Jelenom

Pevač Mirza Selimović proslavio se učešćem i pobedom u muzičkom takmičenju "Zvezde Granda". O svojoj karijeri otvoreno je govorio u emisiji "Balkanskom ulicom", a ovoga puta i o privatnom životu koji u suštini čuva od očiju javnosti vodeći se onom da "što manje ljudi zna za tvoju sreću, duže ćeš biti srećan".

Pop pevač rođen je u Tuzli, a zapravo je iz Srebrenika. U Tuzli je završio i fakultet, tamo su mu kaže tetke i prijatelji. Detinjstva se rado seća, iako je bilo ratno doba, ali tada je vreme provodio najviše sa bakom i dekom jer su mama i tata morali mnogo da rade.

Kod Mirze u porodici nije bilo muzički obrazovanih, ali je kaže "otac uvek voleo dobru muziku. Mama je farmaceut, otac je završio elektronički fakultet, sestra isto tako". Mirza je odrastao uz Đorđa Balaševića i mnoge rok bendove i pevače. Muziku je voleo od malena, a sve školske aktivnosti je gledao da izbegne i posveti se muzici i onome što voli. Bio je vrlo dobar đak.

- Nisam imao sve petice, bio sam vrlo dobar đak. Roditeji su me grdili, kako nisu, jesu, ne malo, nego baš - kaže Mirza, a na pitanje zašto nije bio odličan odgovara:

- Zato što sam se više fokusirao na svoj bend i koristio sam praktično te sekcije muzičke i to što imam bend da eskiviram malo sa nastave, mi kao nešto pripremamo za školu, idemo da sviramo.... Svirali smo uglavnom rok muziku, dosta domaći repertoar. Recimo, moj veliki uzor tada je bio Goran Milošević iz "Generacije 5", zbog njega sam i puštao kosu.

Kasnije je Mirza bez obzira što je više voleo muziku, upisao fakultet.

- Milion puta sam pao na fakultetu. Pa znaš kako, ja sam rekao, kada bi neko sad rekao, evo ti sve šestice potpiši, ja bih potpisao šest prosek, naravno nije bio prosek šest, bio je mnogo veći, ali nisam ja ni ganjao, ni prosek, ni... Kako bih rekao, nije mi to bilo prioritet. Kao dete sam, uglavnom, voleo više da se družim i da muziciram nego da se bavim nešto knjigom. I, nikad nisam voleo, bubanje, uvek sam više voleo da radim matematiku, nego da sad učim, istoriju, geografiju i tako te predmete - kaže Mirza.

Mirza je rođen 1990. godine, u loše vreme, kako kaže autorka i voditeljka emisije Vesna Dedić. Ipak, Mirza kaže, da su se njegovi trudili da sestra i on to ne osete.

- Ti kad si dete od četiri, pet godina, ti si svestan da se nešto oko tebe dešava, ali nemaš pojma šta, nemaš tu svest. I nikad nisam iz kuće moje osetio da roditelji kažu, nikad meni nisu rekli, ovaj tamo ne valja, ovog treba mrzeti, ovo ovako, oni su nama ovo, mi smo njima ono... Ili da smo mi kao nešto bolji od nekog, ili nema pojma, uvek sam imao taj odgoj i delio sam ljude na dobre i loše i nisam ni bio svestan tih nekih podela kod nas, posebno u Bosni tih godina. Meni je to besmisleno bilo i sad kad pričam o tome. Tako da sam ja bio jedan onako prilično pacifista, i širokog srca... - kaže Mirza.

Ipak kaže da nije bilo srećno vreme za odrastanje:

- Prvu neku voćku si probao šest godina nakon rođenja, nije bilo, znaš, jednostavno je tako. Tako je ratno stanje tada bilo u tom periodu. Nije to baš bilo neka sreća za jedno odrastanje, ali opet, imao sam jako onako, ne mogu reći bezbrižno detinjstvo, ali sam imao mnogo prijatelja, bio sam okružen dobrom energijom i dobrim prijateljima, i naravno s kojima sam dan-danas dobar - ističe ovaj pevač.

Iako je od malena pokazivao interesovanje za muziku, kaže da je prvu gitaru dobio tek u prvom srednje. Kupio mu je otac.

- Kasno, prilično, ako mene pitaš, ali ja sam pevao. Od obdaništa sam, pa posle i u osnovnoj školi, učitelj me je uvek pozivao na tablu da nešto otpevam. Po prirodi sam prilično bio povučen, možda introvert više nego da sam ekstrovert, nisam voleo gužve nikada, a na kraju Bog mi je dao da se bavim poslom gde si ti u centru i svi gledaju u tebe, tako da, eto, život piše romane, ali što se tiče tog nekog detinjstva ranog, uvek sam bio izdvajan iako nisam želeo da se izdvajam. Nikada nisam voleo da se laktam, ali uvek sam bio primećen u školi, da li to bilo na priredbama ili... - priča Mirza.

Iako su roditelji bili za to da mora da završi fakultet Mirza kaže da su u jednom trenutku videli da njega muzika interesuje i pružili su mu podršku u tome.

Veliku podršku Mirza ima i od svoje devojke, koju ne eksponira u javnosti, a sa kojom je praktično od početka svoje karijere. Jelena je iz Bačke Palanke, koja je, kako kaže, njegova druga kuća.

- Zajedno smo od mojih početaka praktično, devet godina. To je interesantno, ja sam Jelenu upoznao kod "Spensa", u jednom lokalu, kod mog prijatelja. I kada sam, naravno, prišao da se upoznam, ona nije pojma imala ko sam ja i to mi je bilo toliko simpatično i interesantno i toliko mi je to bilo, na kraju krajeva i drago. Kad dolaziš nekako iz ovog sveta i posla, ima tu dosta ljudi koji su sa tobom iz neke koristi, a isto tako i prijatelja, a i zašto ne i ljudi sa kojima bi u neku dublju komunikaciju ulazio, tako da sam uvek bio nekako na oprezu s ljudima, samo sam od početka znao da je to-to - kaže Mirza i nastavlja da priča o svojoj devojci:

- Mi stvarno ne forsiramo mnogo to, ni ona, ni ja. Mi smo našli neki svoj mir. Ja se vodim, i ona isto tako, tom nekom mišlju, što manje ljudi zna za tvoju sreću, duže ćeš biti srećan. A i mislim da ne treba sve baš na tacni da se da, šta si danas jeo, šta si pio, gde si bio, s kim si bio...

Mirza je prvo otišao kod Jeleninih, a onda tek ona kod njegovih na upoznavanje.

- Prvo sam ja išao tamo. Olakšavajuće je bilo kad sam čuo da je tata muzičar i basista, ali bilo je znaš kako, bilo je nezgodno u početku, prvo ja dolazim iz druge države, tamo sam došao, ali ona je neko ko je zaista od prvog dana verovao u mene. Kažem, nije znala ko sam kada smo se upoznali, ona je tada imala 21 godinu, ja sam imao 23, tako da je ona neko ko me je zaista gurao kroz sve ovo i neko ko je debelo zaslužan što sam ja danas ovde. Uvek je dobro da imaš jedan takav vetar u leđa kao što sam ja imao u njoj. I, sad, mislim, zvučaće kliše, ali zaista, ja nisam nikad upoznao taku divnu osobu kao što je ona, tako da, negde smo "kliknuli" i ostali smo samim tim sve te godine zajedno. Mene je kod nje, stvarno privuklo to što je ona, vanserijska lepotica jedna, ali ono što me zadržalo je to što je ona zaista vanserijski čovek – kaže otvoreno Mirza.

Mirza dolazi iz manje sredine u Beograd, a kako je i sama psiholog Dunja rekla postoji istraživanje da ljudi na selu u stvari imaju više empatije nego ljudi u gradu i pokazano je da prosto to tako deluje zato što su ljudi na selu više okrenuti jedni ka drugima, Mirza iskreno kaže kako se to odrazilo na njega.

- Otac mi je rekao: "Nećeš se ti sine baš dobro provesti sa takvim stavom". Bilo je u početku naravno, pa izvara te svako živ. Ljudi u velikim gradovima žive, to mi je otac jednom rekao, oni žive tako što ujutru ustanu i kontaju "kakvu prevaru da smislim", to je negde, pogotovo u ovom poslu, svi su pametni, svi sve znaju bolje od tebe, šta je dobro za tebe, tako da bilo je toga naravno, od ne znam saveta da ne treba da pevam ja tu muziku jer to dobro ne prolazi i treba možda narodnjake ili ne znam te neke stvari... Mislim, jako teško je mene poljuljati zaista i tada bilo, ali bio sam par puta izvaran, ali mene je to samo očvrsnulo, a sad teško da će me sad baš prevariti – kaže Mirza.

Kao mlad je ušao u svet estrade, kaže da mu je osnovna vodilja bila to da "ostanem pri čistoj svesti i zdravoj pameti, da ostanem normalan koliko je to moguće i da te ne povuče to sve, da ne odeš nekom stranputicom". Iako deluje smireno, ipak kaže da ima i on "žute minute".

- Nervozan sam mnogo puta, pogotovo kad mi izlazi ploča, kad imam nešto bitno, neko bitno snimanje, kad imam malo vremena da obavim mnogo stvari, tad je katastrofa, bežite od mene svi – kaže Mirza, a na pitanje da li ume i da ospuje odgovara:

- Svi mi psujemo, takav nam je jezik.

Mirza je u Tuzli imao bend, išao je i na fakultet, a onda se 2013. prijavio za takmičenje "Zvezde Granda". Tada je fakultet bio na pauzi. Prijava za "Zvezde Granda" je bila njegova lična odluka, mada je pitao roditelje jer je ipak morao da ide preko granice.

- Moja lična odluka, ja sam samo pitao, ipak idem preko granice, da me otac odveze, on me odvezao tamo, bio sam sedamdeset i neki, popio sam 60 litara vode dok sam izašao na binu na prvoj audiciji i pevao sam "Nikome ni reč" - kaže Mirza i priznaje da mu to budi lepe emocije.

Kada je došao u Beograd, kaže, "uf, to je gungula neka, meni je bilo neverovatno, nisam mogao da verujem, Beograd je još gori sad nego kad sam došao u smislu gužve i svega jer ti praktično od jedan ako kreneš nešto da obaviš, tebe nema do uveče, a ja nisam to navikao i ne volim ja tu gužvu i sve više nekako razmišljam da se mičem odavde, negde sa strane, zato što ne volim ja ubrzan život".

Iako je krenuo sasvim drugi putem od fakulteta koji je upisao, i ostvario je mnogo toga za veoma kratak period, Mirza tokom emisije priča i o poznanstvima koja je stekao, kao i o saradnji sa velikim muzičkim imenima na našoj sceni, ipak, danas je ponosan što ima diplomu.

- Pa, nisam se uopšte pokajao. Fakultet kao fakultet, sad meni sa ove moje tačke gledišta, recimo, ne treba za ovo što ja radim, isto kao što mi ne treba ni muzička akademija, mislim, nije ti potrebna za muziku koju izvodimo, nije potrebna muzička akademija stvarno, ako to radiš kako treba i iz srca. E sad, nikada se nisam pokajao, ali kada sam ga završio, više mi je bilo zbog roditelja, a i drugačije te ljudi gledaju kada znaju da imaš neku diplomu. Ja uvek kažem, zbog majke sam ga završio, ali u suštini nije to baš, nije to, završio samo ga i zbog sebe. Na kraju krajeva, ne volim da mi ostane nešto nedovršeno u životu što sam započeo, to je najgore. Na to me onda stalno nešto, k'o da me napominje, ostalo ti je to i to - kaže Mirza.

Izvor: Blic.rs
Foto: mirza.selimovic/Instagram