SANKCIJE ĆE BITI NEUPOREDIVO OŠTRIJE: Slavica Đukić Dejanović o kaznama za napad na prosvetare, vršnjačkom nasilju i maloj maturi
Nakon napada na profesora u Bačkoj Palanci i profesora 3. beogradske gimnazije, za nešto više od mesec dana zabeležen još jedan primer nasilja. Ovog puta u osnovnoj školi. Učenik šestog razreda verbalno i fizički je napao nastavnicu muzičkog, nakon što ga je uputila kod direktora, jer je pušio elektronsku cigaretu u učionici.
Sindikati prosvetnih radnika ukazuju da se nasilje u školama ne smanjuje i podsećaju da je potrebno što pre izmeniti krivični zakon, kako bi se svaki napad na prosvetare oštrije kažnjavao. Na pitanje kada će izmene zaživeti, šta je urađeno po pitanju vršnjačkog nasilja, kao i da li je sve spremno za malu maturu, za "Blic" televiziju govorila je ministarka prosvete, Slavica Đukić Dejanović.
Pred nama je polaganje male mature. Da li je sve spremno, kako će testovi izgledati i zašto će ove godine biti potrebno više bodova za upis u željenu školu?
- Da, 17, 18. i 19. juna su dani kada će praktično svi osmaci pristupiti i polaganju završnog ispita koji ima sertifikacioni karakter. Dakle, onaj ko je položio, završio tzv. malu maturu, kolokvijalno rečeno, on je završio osnovnu školu koja je i našim ustavom garantovana kao obavezni oblik obrazovanja. Zatim, selektivni karakter ima zapravo dobijanje tog sertifikata zbog toga što broj osvojenih bodova je jako bitan za upis u srednju školu i naravno, pravićemo evaluacije na osnovu dobijenih podataka, porediti sa svim onim što je bilo ranije, praviti određene izmene za naredni period, tako da je mala matura značajna ne samo za ono dete, za onog učenika i učenicu koji polažu maturu, roditelje i nastavnike koji su vrlo zainteresovani, nego za ceo sistem.
Iako se retko može čuti da mali maturanti padaju na popravni ispit, ove godine u nekoliko beogradskih škola kažu da su bili prinuđeni da zaključe jedinice osmacima. Da li znate šta je razlog i kakva je onda procedura oko njihovog polaganja završnog ispita i upisa u srednji školu?
- Vidite, data je mogućnost učenicima koji nisu dobili pozitivne ocene da ih poprave do 17, 18. i 19. kako bi pristupili završnom ispitu. I ja sam uverena da će svi oni to učiniti. To su godine kada se događa malo pad u postignućima, u rezultatima, ali to je i šansa da se dete u poslednjem momentu uz podršku roditelja i nastavnika, zapita šta da uradim pa da idem u korak sa svojim drugarima.
Da li je jedan od razloga i to što se maturanti odlučuju za upis u srednje privatne škole, gde nije presudan uspeh iz osnovne i bodovanje sa ispita? Da li to znači da ti učenici ne moraju da imaju ni minimum osnovnog obrazovanja?
- Kad nam počne ta školska 24/25. godina, mi ćemo imati sigurne podatke na osnovu kojih možemo zaključivati. Može se i tako razmišljati, a ima i drugih razloga. Ali kad budemo imali konkretne rezultate, videćemo koja su to deca koja se zapravo upisuju u privatne škole, koji su zahtevi za upis u te škole i šta nam dalje valja činiti kako bi svako ko završi obrazovanje u Srbiji imao onaj optimum koji je potreban.
Završava se još jedna školska godina, koju su nažalost obeležili primeri nasilja, ne samo vršnjačkog, nego i prema profesorima – poput primera u Bačkoj Palanci i 3. Beogradskoj gimnaziji. Doneli ste odluku da se napad na profesore tretira kao krivično delo, kada će to zaživeti?
- Neće se tretirati kao napad na službeno lice zbog prava i obaveza službenog lica koje prosto u obrazovanju ne mogu ostvariti i ispuniti nastavnici i uposleni, ali će zaista izmenama i dopunama krivičnog zakonika, na čemu rade normativci pre svega Ministarstva pravde, doći do određenih izmena u pogledu sankcija koje će biti neuporedivo oštrije. Sindikati u prosveti su vrlo informisani i zadovoljni ovim koracima. I onog momenta kada krivični zakonik stupi na snagu i strože sankcije za uposlene u prosveti, u obrazovanju, će zapravo stupiti na snagu.
Šta je urađeno po pitanju vršnjačkog nasilja?
- Mi smo čitave ove godine imali ogroman broj radionica, predavanja, edukativnih susreta, stručnih susreta. Smatrali smo da pitanju mentalnog zdravlja, prepoznavanju raznih disfunkcija u uzrastu dece, treba da pridamo poseban značaj. Time smo se bavili. Čak ćemo i tokom raspusta veliki broj radionica zadržati.
Izvor: Blic.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com