Srbija ponovo evropski "lider" u inflaciji
Dalje ubrzanje već visoke inflacije koja je, pre svega, posledica troškovnih udara, velike tražnje i javne potrošnje, koja će verovatno rasti u drugoj polovini ove godine, jer će u nju sigurno biti ugrađena mnoga predizborna obećanja, najznačajniji su izazovi na koje je posebno upozoreno na jučerašnjoj prezentaciji najnovijeg broja Kvartalnog monitora, koji potpisuje FREN − Fond za razvoj ekonomske nauke. U tom kontekstu, prof. dr Pavle Petrović ocenio je da je zbog toga u drugi plan gurnut, inače, osnovni strukturni problem Srbije − visok deficit u trgovini sa svetom koji preti da eskalira − prilivi kapitala jedva pokrivaju deficit tekućeg računa i potpuno je neizvesno kako će to biti u narednom periodu.
Srbija ponovo postaje "lider" u ubrzanju inflacije, zaključuje dr Petrović, navodeći da je u poslednja tri meseca prosečna već bila visokih 14,1 odsto na godišnjem nivou, a ubrzanja stižu pre svega s troškovne strane, kao posledica nedovoljne konkurencije u proizvodnji hrane i maloprodaji. Posebno zabrinjava ubrzanje bazne inflacije, koja je već u februaru bila iznad koridora, a u maju dostigla oko devet odsto na međugodišnjem nivou, pa će NBS imati problema i da je vrati u koridor. A problem je utoliko veći što u poslednja dva meseca očigledno ubrzava i neprehrambena bazna inflacija, što dr Petrović ocenjuje alarmantnim, jer je to znak da se inflacija širi i da troškovni princip nije jedini koji je gura. Ocenjujući da je fiskalna ekspanzija najveći rizik, dr Petrović je pozitivno ocenio nedavno usvojeni Memorandum o budžetu, jer se njime predviđa "relativno zdrava fiskalna politika", a kao potvrdu tome pominje i predviđeni prelazak sa deficita od 1,7 odsto BDP u ovoj godini na suficit od jednog procenta u 2010. i 2011. On je, naime, siguran u oceni da je za Srbiju suficit presudan ako hoće privredni rast, i to bez inflacije. A za to je potrebno i da država bude neto štediša.
Nasuprot tome, predizborna obećanja idu, međutim, upravo u pravcu povećanja potrošnje i smanjenja poreskih prihoda. U tom kontekstu, dr Petrović je, recimo, predočio da bi, ukoliko bi svaki penzioner dobio bar po 1.000 dinara, to značilo za 1,3 odsto veću potrošnju, a kad se tome doda i 1,7 procenat deficita − to bi već bio saldo od preko tri odsto BDP. Dr Petrović je, takođe, upozorio na problem likvidnosti budžeta − do kraja septembra nedostajaće 350 do 400 miliona evra da se pokrije deficit, a tu nije uzeto u obzir moguće povećanje budžetskog deficita zbog ispunjenja predizbornih obećanja.
("Pregled")