Pol Gilbert

Ovo je bilo veče kada su se dva potpuno drugačija sveta sretala u hodnicima SKC-a. Dame iz tzv. džet seta, koje pomno prate modna dešavanja, u štiklicama su silazile iz velike sale, dok su se ljubitelji gitare lagano okupljali i prolazili ka prostoru DNK. Malo ko je očekivao da će gospodina Pola Gilberta čuti u tako malom i za njegovu veličinu skučenom prostoru.

Neki su komentarisali da ne bi na ovakvu svirku ni došlo mnogo više ljudi - ipak je to za sladokusce i ovako je mnogo intimnije. Drugi su odmahivali glavom i nije im bilo jasno zašto tako dobra svirka nije zaslužila bolji prostor. Ali ako izuzmemo činjenicu da su i Pol i publika zaslužili da se sretnu na nekom drugačijem mestu, ovaj koncert ispunio je sva očekivanja.

Pol Gilbert bez sumnje spada u nekoliko najboljih gitarista sveta. Dokazivao se kao član grupa "Mr. Big", "Racer X" i G, ali i kao solo izvođač. I kao što je Satrijani "emotivan", Stivi Vaj "otkačen", Ingvi Malmstin voli da flertuje s klasikom, tako Gilbertu pripada epitet da je tehnički jedan od najsavršenijih gitarista današnjice. Na momente liči na nekog od ovih "malih bogova gitare", ali je u suštini svoj. I sve što odsvira zvuči perfektno!

Zato bi bilo potpuno nesvrsishodno trošiti vreme i prostor na priču o potezima, tehnikama i "forama" koje izvodi. Dovoljan dokaz bili su potpuno zadivljeni pogledi beogradskih gitarista na koncertu.

Od samog početka publika je svaki njegov potez pozdravljala uzvicima i aplauzima i bilo je sjajno gledati kako se jedan Pol Gilbert "druži" sa svojim fanovima. Sasvim skroman, opušten i prirodan, već posle prvih nekoliko kompozicija prokomentarisao je kako mu je veoma drago što je ovde prvi put i uzviknuo: "Sjajni ste!" Najavljivao je pesme, "igrao" se sa bendom i iskreno uživao u atmosferi.

Prošetao je kroz svoju dugogodišnju karijeru i albume "Technical Difficulties", "Burning Organ", "Space Ship One", ali se, naravno, potrudio i da promoviše novi album, izdat ove godine - "Silence Followed By A Deafening Roar".

Prisutni su bili u najmanju ruku zadivljeni i oduševljeni onim što čuju, i od njega, ali i od sjajnog benda koji ga prati. Džef i Kreg jesu dobili svoju dozu aplauza za svirku, ali je sve simpatije pokupila gđa Gilbert, koja je imala zaista impresivan nastup na klavijaturama . Pola je zaista teško pratiti, ali njoj to sasvim dobro ide!

- Ovo je trenutak kada obično izađemo sa bine i , kao, nećemo više da sviramo... I onda nas vi pozovete da se vratimo... Ali nećemo to uraditi ovog puta, plašim se da ne udarim glavom negde - našalio se Gilbert na račun prostora u kome svira. Zato i zvaničnog bisa nije bilo, svirka se samo nastavila. - Večeras smo svirali mnogo metala i roka, vreme je za malo bluza...

Otpevao je i opet savršeno odsvirao "Redhouse" Džimija Hendriksa, potpuno oduševivši publiku.

Za kraj, hit koji su svi dočekali uz zaglušujući aplauz - "Road to Mexico".

Kao što je i obećao, bio je na sceni tačno sat i po. Odlična svirka i zadovoljna publika. To bi trebalo da bude dovoljno. Bar dok ne naučimo da muzičare poput njega ne uguravamo u prostore koje su odavno prevazišli.