Rabih Abu Kalil

Rabih je, bez sumnje, vorldmjuzik umetnik. Bar je ove večeri to bio. Sve je, ipak, u instrumentima koje koristi na nastupima. S harmonikom, tubom, bubnjevima, udom koji on svira i vokalom s istočnjačkim akcentom, on bez sumnje donosi emociju svoje zemlje. Kada pored uda ima bubnjeve, trubu ili saksofon, violončelo i daire, onda zalazi i u džez.

Rabih je u više intervjua rekao da ne voli smeštanje u bilo kakav žanr. Poznat je i po tome što svaku pesmu najavljuje predano i sa smislom za humor. "A sledeća pesma je puna dubokih misli, filozofiranja, finih emocija... pa opet dosta filozofiranja i ... pornografije." Naravno, ne razumemo nijednu otpevanu reč. Ali, možda je baš u tome čar vorldmjuzika - da muzičar prenese emociju i kulturu svoje zemlje, vama potpuno daleke i strane, a da ga pri tom ipak razumete, iako ne znate njegov jezik. "When I see your smile" - sasvim nežna i spora, "Seagull that you are" - posvećena lepoti jedne žene, bolna i eksplozivna...

Pored Rabiha Abu Kalila, koji je svirao ud, tu su još bili i bubnjevi (Žarod Kagvin), tuba (Mišel Godar), i harmonika koja je davala posebnu čar (Lučano Bjondini), i naravno vokal Rikardo Ribeiro – glas od koga se na momente stresete...

Ud (oud) je zapravo arapska lauta - predak svih evropskih lauta. Ovaj instrument karakteriše veoma topao, intiman ton. Trup instrumenta može biti zaobljen ili ravan, a vrat varira u dužini. Više nego ma koji instrument, ud je personifikacija arapske muzičke kulture. Možda ovi instrumenti nisu poznati svuda u svetu, ali sve više to postaju. Ud u arapskom svetu ima isto mesto kao gitara ili klavir u zapadnoj muzičkoj kulturi.

Nastup Birelija Lagrena od 20.00 je otkazan, pa je tako Rabih nastupao umesto njega, od 20.30. Da li zbog te iznenadne promene, da li zato što je poslednji dan Džez festivala, ili se našim ljudima jednostavno ne dopada istočnjačka muzika, tek već na pola koncerta ljudi su počeli da izlaze. No, sala Doma sindikata nije bila prazna, a Rabih je posle dva sata koncerta dobio ovacije i vratio se na bis. "Mi smo se, u stvari, krili iza zavese, čekajući da nas pozovete na bis. Zavesa za to i služi. A sada ćemo vam izvesti za kraj pesmu koju sam pisao specijalno za ove prilike. Puna je najdivnijih emocija, filozofskih misli, i ... pornografije.”

Rabih Abu Kalil rođen je u Bejrutu, glavnom gradu Libana. Na Bejrutskom konzervatorijumu studirao je ud. Građanski rat prinudio ga je da napusti zemlju 1978. godine, i preseli se u Minhen. Tu je upisao klasičnu flautu na muzičkoj akademiji. Kritika ga smatra virtuoznim instrumentalistom, a možda je njegov uspeh u tome što nikad nije napuštao ukuse arapskog sveta, ali nije se oslanjao samo na tradicionalnu muziku. Njegova veličina najbolje se vidi u susretu s muzičarima drugačijeg kulturnog miljea i u izboru netipičnih pratećih instrumenata. Abu Kalil je vodio i TV seriju "Vision of music", koja se bavila istraživanjem uticaja tradicionalne muzike na džez.

Rabih je postao predstavnik vorldmjuzika još mnogo pre nego što je taj termin ušao u modu. On ne crpi popularnost iz pohabanih termina koji gube svoj smisao stalnim i besmislenim korišćenjem, već iz talenta i hrabrosti da spoji različite kulture, a da svaka dođe do izražaja.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Mirjana Ristić