Postoji li recept za sreću?

Ili ko kaže da političari, ne brinu o dobrobiti građana? U jeku ekonomske krize, kada se i za naše uslove bogata Evropa bori za spas svoje ekonomije, predsednik Evropskog veća Herman Van Rompej vodi računa o sreći građana sveta.

U želji da pokaže vedriju stranu života van Rompej je na adrese 200 čelnika zemalja poslao "Knjigu sreće" (The World Book of Happiness).

Reč je o zbirci eseja 100 najistaknutijih stručnjaka pozitivne psihologije iz 50 zemalja sveta.

Srećni ljudi, kako tvrde, ovi stručnjaci imaju umeren nivo očekivanja i aspiracija, žele ono što mogu postići, dok nesrećni nikada ne mogu imati ono što žele. Jednom rečju, pred sebe postavljaju realistične ciljeve i uživaju u onom što imaju.

Kao primer se navode uspešni sportisti, koji se fokusiraju na pobedu, a ne na poraz. Stručnjaci tvrde da je sreća poput mišića koji se moraju razvijatii, a slično je sa optimističnim viđenjem sveta: srećni ljudi uvek sve gledaju s vedrije strane, tvrdi Miriam Akhtar, jedna od prvih pozitivnih psihologa iz Velike Britanije.

- Znamo da je oko 40 odsto osećaja sreće pod kontrolom naše volje. To znači da ima stvari koje možemo učiniti da bismo povećali našu sreću - rekla je Akhtar koja savetuje ljudima da više vremena provode s voljenim osobama i da uživaju u pozitivnim životnim iskustvima.

Sreća se ne može kupiti novcem

Novac i materijalna bogatstva često se smatraju jednim od ključeva sreće. Vrlo utemeljena istraživanja zaključuju da novac ima malo moći da nas učini srećnima i da je osećaj sreće zasnovan na materijanom bogatstvu varljiv.

Zadovoljstvo poslom

Jedan od bitnih uslova za sreću je i zadovoljstvo poslom koji radimo. Srećni ljudi rade ono u čemu uživaju, bez obzira na novac. Psiholozi navode da je bolja organizivonast jedan od bitnih recepata za srećniji život. Srećni ljudi planiraju i organizuju , imaju ciljeve i svrhu ili jednom rečju možete dobiti ono što želite ili za čim žudite samo ako znate što želite.

Set point za sreću

Istraživanja na blizancima ukazuju na to da se svaka osoba rađa s određenim “set pointom za sreću”, tvrde psiholozi.

Neki su ljudi, kako tvrde stručnjaci, blagoslovljeni biološkim predispozicijama i mogu lako održavati telesnu težinu. Drugi moraju naporno raditi da bi svoju težinu održavali na željenom nivou.

Dva američka naučnika su razvila teoriju sreće o tome šta i kako određuje osećaj sreće. Prema toj teoriji 50 odosto sreće je biološki uslovljeno , a oko 10 odsto može se pripisati životnim okolnostima kroz koje prolazimo u nekom trenutku, a 40 odsto osećaja sreće zavisi od nas.

I za kraj ne zaboravite nemačku poslovicu da ko „ ima sreću nije mu potreban razum, ko ima razum potrebna mu je sreća“ ili , ako vam se više sviđaju, reči Ive Andrića „čudno je to kako je malo potrebno da budemo sretni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje“.

Pogledajte i:
Doktore šta mi je
Sve zamke stalnog stesa
Note umesto tableta