Metallica. I to je to!

0

Jedan od najvećih metal bendova svih vremena, pred preko 30 hiljada ljudi, održao je fantastičan dvočasovni koncert na beogradskom Ušću.

Složiće se neki da euforija pre ovog koncerta nije bila kao kada su prvi put bili u Beogradu. Tada smo bili “gladniji” dobrog zvuka i velikih bendova. Ali ni ovog puta nije moglo a da se ne oseti, danima pred koncert, da tako velika muzička “sila” dolazi u naš grad.

Čak iako niste “ozbiljan” fan, čak iako vam članovi benda zbog svoje istorije nisu najsimpatičniji i mislite da su pomalo “pozeri”…pa čak i ako niste ozbiljan “metalac”… ima nečeg primamljivog u tome da budete prisutni, kada su ONI tu. Jer, nije baš mnogo potrebno da shvatite da nisu slučajno postali to što jesu.

A euforije je bilo, bez sumnje. Društvene mreže pregrejale su se od njihovih snimaka, najava, statusa vezanih za koncert. Hiljade nasmejanih ljudi u crnim „Metallica“ majicama šetalo se celog dana gradom, pre Ušća kao krajnjeg odredišta…

Ulazi u koncertni prostor bili su otvoreni već od 16h, a ulice u okolini zatvorene i mnogo ranije. Gužve u tom delu grada počele su već popodne, te se bar na osnovu toga moglo zaključiti da se nešto događa. S kartom ili bez nje, mnogi su bili presrećni da makar budu deo te mase koja se motala oko Ušća, kupovala suvenire, majice, pronalazila poznanike u gužvi.

Gojira je prva izašla na binu, dok je jo nad Beogradom bio dan. Odslušali su ih oni najvatreniji fanovi, koji su uspeli da zauzmu prve redove. Ali ih je većina ljudi slušala „preko ograde“, čekajući na ulazu, čekajući nekoga…i sudeći po reakcijama, sasvim dobro su odradili svoj deo zagrevanja.
Standardno dobri „Machine Head“ svirali su nakon njih, i tada je Ušće već počelo da liči na ozbiljan koncertni prostor, koji se zagreva za jedan od najvećih bendova na svetu.

POGLEDAJ FOTOGRAFIJE SA KONCERTA GRUPE METALLICA

Verovatno je izlišno i pričati o bini, svetlima, i svemu onome što se uz glavnu ekipu na ovakvim nastupima i može videti. Oni su veliki, velika je i bina. I sve, u tom delu organizacije, funkcioniše bez greške. Nisu napravili nikakvo „tehničko čudo“, samo su osmislili prostor u skladu sa onim ko su i šta nude.

Džejms Hetfild, Lars Ulrih, Kirk Hamet i Robert Truhiljo bili su, potpuno očekivano, dočekani ovacijama, kada su, nešto posle 21.15 izašli na binu.

Nisu mnogo pričali, nisu mnogo najavljivali, bili su tu, i svirali su. Onako kako umeju. A umeju. I to dobro. I imaju mnogo pesama od kojih vam se uzburka pola organizma. A mnoge od njih su snimljene baš za taj, čuveni “Black Album” iz 1991.godine, koji i “slave” ovom velikom turnejom. Dvadeset godina kasnije, pesme sa ovog izdanja su nesumnjivo, među najvećim metal hitovima koji su ikada snimljeni. Uz nekoliko pesama sa drugih izdanja, unapred smo bili “osuđeni” na neverovatan koncert!

Počeli su prvom pesmom sa prvog albuma… “Hit the Lights” sa izdanja “Kill 'Em All”, iz 1983.godine, pa prešli na naslovnu sa “Master of Puppets”, veliki hit koji je odmah na početku zagrejao one koji su još uvek bili “mirni”. Dve godine nakon ovog albuma izdali su „…And Justice for All” i sa tog albuma smo čuli „The Shortest Straw“. Nisu preskočili ni drugi album “Ride the lightning”, i on je obležen numerom “For Whom the Bell Tolls” inspirisanom delom Ernesta Hemingveja.

Jedino odstupanje od set liste koju su imali dan ranije u Pragu, desilo se kada su odsvirali, na oduševljenje mnogih “Battery” sa “Master of Puppets”, a onda su se definitivno posvetili svom najznačajnijem albumu…

“The Struggle Within”, “My Friend of Misery”, “The God That Failed”, “Of Wolf & Man” od poslednje, ka prvoj pesmi, lagano su, pesmu po pesmu, slavili sa svojom publikom album koji je ta publika i “krstila”, i zahvaljujući kojoj je prodat u preko 25 miliona primeraka. S razlogom,očigledno. Ne samo zbog nekih “hitova” koji su do dana današnjeg ostali neprevaziđeni, već zbog energije i kvaliteta celog izdanja.

Svi koji su malo bolje pratili njihov razvoj, znaju koliko je tu bilo problema, koliko su teško prevazilazili neke loše periode svoje karijere, mnogi ih nazivaju pozerima i osporavaju njihov kvalitet, mnogi su se razočarali ponašanjem svojih omiljenih “zvezda”… Ali kada ih vidite uživo, na bini, onda vam je potpuno jasno koja ih energija vodi sve ove godine.

Pogled na Ušće bio je fantastičan, fan pit i prednji deo partera su “goreli” od dobre atmosfere, svi su pevali, hiljade ruku je bilo u vazduhu. A oni su bili standardno odlični. Nije tu bilo previše komunikacije, bar ne verbalne, tek po neki uzvik ili rečenica. Ali već sam pogled na binu, na kojoj su Hetfild, Ulrih, Hamet i Truhiljo, ispunjava vas nekim oduševljenjem, poštovanjem, i neizmernom srećom što ste tu gde jeste. A oni su komunicirali muzikom, energijom i ponašanjem na bini dostojnim pravih metal zvezda. Osim kraće pauze, kada je publika na video bimovima mogla da odgleda kratak film o bendu, „zabušavanja“ nije bilo…

Očekivano, pesma “Nothing Else Matters” popalila je hiljade svetala od aparata i telefona u publici. Od reči do reči u glas se pevala jedna od najpoznatijih i najlepših metal balada.

POGLEDAJ FOTOGRAFIJE SA KONCERTA GRUPE METALLICA

Usledile su, “logičnim” obrutim redom zatim i “Through the Never”, “Don't Tread On Me”, “Wherever I May Roam”, pa još jedna koja je podigla hiljade ruku i lampica u publici – “The Unforgiven”.
Nakon “Holier Than Thou” za sam kraj regularnog dela, i dva najveća hita sa “Black” albuma: “Sad But True”, pa velika “Enter Sandman”.

U uveliko fantastičnoj atmosferi, “Enter Sandman” je bila prava pesma za kulminaciju ovog spektakla. Tek tada se „javila“ i pirotehnika na bini, koja se fantastično uklopila uz rifove ove legendarne pesme.

Nekoliko minuta pauze, pa “Fuel” koja je u skladu sa naslovom propraćena ozbiljnijim vatrama na bini, a zatim i nezaobilazna “One”.
Za sam kraj, uz vatromet i crne “Metallica” balone bačene u publiku, “Seek & Destroy”.

Hetfild, Ulrih, Hamet i Truhiljo zaslužili su svaki aplauz i svaki osmeh posle koncerta. Ako je nezadovoljnih i bilo, ja nisam uspela da ih sretnem, svima je ovaj koncert ostao u dobrom sećanju.

Dugo su se članovi benda opraštali sa Beogradom. Duže nego mnogi veliki bendovi koji su nam dolazili u goste. Šetali su po celoj bini, mahali, pozdravljali se, bacali trzalice i palice, dobili čak i jednu srpsku zastavu. Obećavali da će praviti manju pauzu, i da se nadaju da će uskoro doći opet. Nisu se zadržavali u Beogradu, spakovali su se i krenuli put Varšave gde dva dana kasnije nastavljaju turneju.

Otišli su u nekom momentu svoje karijere, predaleko od sebe. Mnogi misle da su uspeli da se poslednjim albumom „Death Magnetic“ bar donekle vrate „svom“ zvuku. Ali im je očigledno bilo potrebno da se vrate u prošlost, i ozbiljno zasviraju svoja najbolja dela, da bi shvatili kuda treba da idu dalje. Zbog toga je, verovatno, ova turneja toliko značajna i velika. I zato se i nadamo, i mislimo da je vreme da Metallica snimi još jedan „Black Album“, koji ćemo jednog dana isto ovako proslavljati.

U međuvremenu, zaslužili su da za sam kraj kažemo samo:
Metallica. Respect!

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.