Od nazeba pati i kućni budžet

0

Prehlada je za lekare „banalna“, ali za novčanik ozbiljna bolest, jer protiv najčešćeg oboljenja u ovo doba godine nijedan lek se ne izdaje o trošku zdravstvenog osiguranja.

Ako posluša preporuke lekara pacijent za razne tablete, dražeje i sirupe, treba da izdvoji oko 3.000 dinara. Koga nazeb „obori“ u krevet, pa mora da izostane sa posla, ostaće bez dodatnih 4.000 dinara, koliko će mu se, recimo na platu od oko 40.000 dinara, odbiti za nedelju dana bolovanja.

Tako će „ceh“ prehlade biti mnogo veći nego što mnogi sebi mogu da dozvole u vreme kad plata većine zaposlenih nije dovoljna da se „izgura mesec“. A nezaposleni jedva da imaju za čaj i limun.

Ordinacije su pune prehlađenih, a za običan nazeb, pacijent mora sve sam da kupi – kaže dr Nevenka Dimitrijević, izabrani lekar u Domu zdravlja „Voždovac“.

Za „aspirin C“ valja izdvojiti oko 450 dinara. Fiziološki rastvor „fiziomer“, koji doktori masovno preporučuju iako ima i jeftinijih, košta 1.150 dinara. I dalje: „propolaid“ kapi sa propolisom su 500, kutija „ferveksa“ 480, bolje kapi za nos 250, „defrinol“ protiv kijavice i mast protiv suve sluznice nosa su po 250 dinara.

Pacijenti od lekara dođu sa spiskom, pitaju šta koliko košta, sve im je skupo, i retko ko kupi sve što mu je preporučeno – kažu u apotekama.

5.000 ZA IMUNITET
Lekar prehlađenom pacijentu savetuje da povede više računa o imunitetu. To podrazumeva više voća i povrća, redovan san, ali mnogi taj savet protumače kao preporuku za uzimanje raznih preparata. To može da bude i najskuplja stavka, jer neki od ovih preparata koštaju i 5.000 dinara.

Uglavnom uzmu nešto protiv temperature i bolova u mišićima, najčešće one najjeftinije.

U domovima zdravlja potvrđuju da trenutno ima mnogo streptokoknih infekcija, koje obično počinju u obdaništima i školama, a zatim se šire u porodice, firme…

Za te infekcije još možemo da propišemo antibiotike o trošku osiguranja, iako za mnoge pacijenti moraju da doplate, ali kada počnu infekcije izazvane mikoplazmama i hemofilusom, direktan trošak pacijenata se značajno povećava – objašnjava dr Dimitrijević. Naime, za antibiotike tzv. druge linije odbrane participacije su visoke. Za „hemomicin“ od 250 miligrama recimo, koji košta 574 dinara, pacijent mora da plati 80 odsto cene, što iznosi oko 460 dinara, a samo 20 odsto pokriva Fond zdravstvenog osiguranja.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.