Kakav Mirakul Gibonnija u Areni!

0

Svetski koncert. Vredelo ga je čekati sve ove godine. Tri sata emotivne katarze, za pamćenje svima koji su ispunili halu.

Verujte ovim rečima ako niste bili u Kombank Areni, koliko god krupne da su. Ko je došao – sve mu je jasno i bez ikakvog pisanija. Gibo, uostalom, uvek i pravi takve koncerte, na svetskom nivou, ali je opasno mirisalo da će, pošto je „opipao srpski teren“ u Subotici i Novom Sadu, glavni grad dobiti još nešto više, i to se i desilo.

Odlučio je majstor da beogradsku publiku ne zagreva lagano, već da odmah, pred 17.000 ljudi, sa svojim razigranim muzičarima i London Gospel Choir-om kao specijalnim aditivom, isporuči rafal prvoligaških hitova. Izvanredan potez – uz „Mirakul“, „Činim pravu stvar“ i „U ljubav vjere nemam“ (pogledajte snimak početka) kao da je iz svih izbila lavina osećanja skupljenih u godinama (predugog) iščekivanja. Želeo je odmah to da ovekoveči i uzeo fotoaparat od dame po imenu Milena koja se utom i pridružila na sceni i napravila (da, jesmo malo ljubomorni) zasigurno najlepše fotke sa koncerta.

Priznao je glavni junak ove bajke da je, odrastajući, počeo ipak da veruje u ljubav, najavio da će „pevati dok ga medicina bude držala“ i da će koncert biti spektar pesama o muško-ženskim odnosima, uključujući i one gde je on, kako kaže, ispao kreten poput „Ovo mi je škola“. „Snimajte, pržite, radite šta hoćete, samo izbacite ono što budem pričao između pesama, jer sam pod adrenalinom“, uz osmeh je priznao. Brzo mu je bina postala pretesna, uz „Zamoli me“ našao se (po prvi put) u publici. „Anđeo u tebi“, „Slavim one dane što si tu“ – nizao je, a na sceni je blistala i Maya Azucena, njegova stara saradnica.

POGLEDAJTE FOTO GALERIJU SA KONCERTA

Gibonni je, očekivano, u kratkim crtama predstavio i aktuelni album na engleskom,. Za početak, laganić „My Cloud“. Brzo je, međutim, usledio povratak na staro gradivo i jezik koji smo nekad, u rasporedu časova, pisali kao SHJ. „Ne odustajem“ se prelila u „Dvije duše“, a u metaforičnoj pričici o FAP-u Priboj je „postao“ Paraćin i taj simpatičan lapsus ide pod ono pomenuto „secite/adrenalin“. Nova engleska „Ain’t Bad Enough For R’N’R“ je, kako kaže, autobiografska i objašnjava kako je „rekao ne drogama“. A onda su se svetla, na kojima je insistirao od početka koncerta ne bi li što lepše video publiku, ugasila…

Violinski uvod, i posle nekoliko sekundi, razaznaje se biser po imenu „Tempera“. Gibonni pušta da svi u sali, bez izuzetka, razlažu čuveno „eeee“ u refrenu, i da se to jasno čuje. Jedan od vrhunaca, pogledajte jutjub snimak ispod. Na sledeći se, što bi sportski komentatori rekli, nije dugo čekalo. Posle a capella izvođenja „Ako me nosiš na duši“ kreće „Libar“ i – kreće Vlatko! Gitarski genije odavno druguje sa Stipišićem, ukrasi i albume i koncerte, te je ovo pojavljivanje bilo logično i, kao i uvek – magično. Drznula se u tim momentima, na Gibonnijev poziv, još jedna dama iz publike da se pojavi na sceni, ali ne da bi slikala već kao – trbušna plesačica, a on je, kako pravila igre nalažu, bio na kolenima.

„UKRALI“ MU „TAJNU VJEŠTINU“
Zamirisao je „Divlji cvit“ a onda – reči koje su privukle pažnju i ostavile neke dileme… „Ovu pesmu pevam večeras tek treći put u poslednjih deset godina. Ukrali su mi je, trudim se da ne mislim o tome“. Krenula je „Tajna vještina“ a ko je pomislio na Massima – tri bambija.

Tek što se, uz ovacije, povukao Stefanovski, odmah je tu bio novi gost. Dobro, ne baš tu, na bini već – na jednoj od nekoliko stolica koje su se po sali spuštale sa plafona! Damir Urban! Bez suknje, za ovu priliku. „Judi, zviri i beštimje“ se, kao i obično kada gostuje Gibonniju, pretvorila u njegov svima znani klasik „Budi moja voda“. „Guest stars“ trijumvirat okončala je svetska faca. Steve Stevens, gitarista Billy Idola, Michaela Jacksona, ali i čovek koji je odsvirao čuvenu „Top Gun“ temu te se i legendarni soundtrack začuo u Areni.

Pažljivo je Gibonni dozirao engleske pesme, poslednja je bila naslovna, „20th Century Man“, i onda nastavio – „Žeđam“, „Vrime da se pomirim sa svitom“… Ponovo mu đavo nije mira dao, želeo je da oseti publiku u neposrednom kontaktu, a svetla su ga „hvatala“, maltene, po celoj hali! Eto ga na severu, a sad, gle, eno ga na južnoj tribini, pa u parteru… Himnična „Oprosti“ i „Zlatne godine“ predstavljale su „kao“ finiš, zahvalio se Gibo svima, čak i novinarima, i poručio „Verujte u nadu i ljubav“. Svakome je, međutim, bilo savršeno jasno da do pravog kraja još radosti sleduje.

A bis… Nimalo slučajan. Perfektno isplaniran, pogotovo na početku. Pala je i veridba, i to uz evergrin „Cesarica“ koji je Gibonni davnih dana napisao za Olivera Dragojevića, a na sceni su, pored budućeg mladoženje Sime iz Novog Sada i njegove drage, zaplesala još dva para. „Toleranca“ je vratila na binu Mayu Azucenu, a „Posoljeni zrak i razlivena tinta“ Urbana.

„Sad kad je bio prvi put, više me se nećete rešiti“ – ni ovo nisu bile završne Gibonnijeve reči pred fajront. On je usledio tek što je, kako kaže, za svoju dušu otpevao „Vrata moje sestre“ i krug zatvorio ponovo „Mirakulom. I zaista – beše ovo čudo od koncerta.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.