KLIMATSKE PROMENE: Globalno zagrevanje put ka ledenom dobu

0

Tokom poslednje dve i po decenije, svet je iskusio 12 najtoplijih godina. Prosečna temperatura na Zemlji sada je za oko stepen viša nego početkom 20. veka.

Freezingpictures/yayimages

Neki naučnici čak smatraju da bi se do kraja ovog veka prosečna temperatura mogla povećati za gotovo šest stepeni, a obeshrabrujuće je i njihovo predviđanje da bi povećanje prosečne temperature za samo dva stepena imalo razoran uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na reljef Zemlje.

Sve učestalije su i ekstremne pojave poput oluja, talasa tropskih vrućina, velikih požara, poplava i erozija. Ovi atmosferski događaji nisu mimoišli ni Srbiju, a predstojeće saniranje posledica poplava koje su nas zadesile trajaće godinama.

AP photo AP

Ne čudi, zato, što je sve više onih koji veruju da smo svedoci očiglednih promena klime. Pitanja se množe, a nesigurnost stanovništva raste. Naročito kada se priča o tome šta nas čeka, kako ekstremne atmosferske pojave spremno dočekati i kako im se prilagoditi.

„Klima je po definiciji izuzetno promenljiva, a njeno glavno obeležje je i ekstremnost, bilo da je reč o kratkotrajnom periodu poput prosečnog ljudskog života, ili desetinama hiljada godina
. Nesporno je, međutim, da idemo prema ledenom dobu koje će se, po vrlo uvaženoj teoriji našeg Milutina Milankovića, dogoditi za oko 23.000 godina. U bliskoj budućnosti, pak, očekuje nas porast posečnih temperatura, duži sušni periodi, a kada bude padavina, one će biti obilnije. Ali, sve to, ipak, neminovno vodi ka ledenom dobu,

kaže za Novosti profesor dr Mlađen Ćurić iz Instituta za meteorologiju u Beogradu.

Moodboard/Yayimages

„U Evropi se svake godine javlja takozvani evropski monsun. To znači da se ciklično u toku godine javljaju periodi sa maksimalnim padavinama. Uzrok evropskog monsuna je isti kao indijskog, ali je zbog „trouglaste uniformisanosti Indijskog potkontinenta“ indijski mnogo previdiviji od evropskog. „Naš“, zbog razuđenosti evropske obale, može da ide od Britanije prema Nemačkoj, ali i od Sredozemnog mora prema severoistoku kontinenta. Gde će se formirati jak, stabilan ciklon koji će doneti mnogo padavina, zavisi od oštrih granica toplog i hladnog vazduha“
, objašnjava profesor.

Podseća i da su severnu Italiju 2011. godine zadesile padavine od 500 litara po metru kvadratnom za nekoliko dana, što je dva i po puta više nego kod nas minule sedmice.

Slično je bilo prošle godine u južnoj i istočnoj Nemačkoj i Češkoj. Zbog evropskog monsuna takve padavine mogu da se očekuju bilo gde na našem kontinentu, pa i u Srbiji. Čak i sneg u julu i avgustu. To se, tvrdi profesor, dešavalo i dešavaće se.

Antonioscarpi/yayimages

„Ako u Italiji padne toliko kiše, sigurno može i kod nas. Spremno i bez velikih ljudskih i materijalnih gubitaka dočekaćemo ih ako mnogo više povedemo računa o „higijeni“ životne sredine. Najpre bi trebalo da očistimo korita i najmanjih potoka i najvećih reka, da napravimo bedeme, da ne krademo pesak iz rečnih korita, povedemo računa o izgradnji objekata na obalama, da pravilno pošumljavamo i sprečavamo eroziju. Sve to jeste skupo, ali je na duge staze vrlo, vrlo isplativo“
, poručuje Ćurić.

Kada je reč o prilagođavanju savremenog čoveka višim temperaturama, ili o „uskakanju iz čizama u sandale“, on kaže da mnogo toga zavisi od čoveka, njegovog načina života i zdravih životnih navika.

„To lekari neprekidno ponavljaju i to je velika istina. Iako zvuči surovo, neprekidna promena klime utiče i na prirodnu selekciju vrsta, pa i čoveka. Zdraviji i pokretljiviji lakše se prilagođavaju. Oduvek su aktivnosti čoveka zavisile od klime, a ne klima od čoveka, čak i sada kada se mnogo govori o emisiji ugljen-dioksida i efektu staklene bašte“, tvrdi sagovornik Novosti.

„Posle ovakvih poplava, vode prodru duboko u tlo, menjaju režim i ravnotežu podzemnih voda ubrzavajući procese podrhtavanja tla koji bi se i inače dogodili. Zato će se neki manji zemljotresi u našoj zemlji, umesto za desetak, dogoditi za tri-četiri godine“, kaže za Novosti mr Slavica Radovanović, direktor Republičkog seizmološkog zavoda u Beogradu, i naglašava da mesta za paniku nema jer se sigurno neće dogoditi u poplavljenim područjima gde ih ni ranije nije bilo, već u onim gde je tlo oduvek seizmički aktivno.

Tomwang/yayimages

Narednih mesec dana, međutim, mogući su zemljotresi slabijeg intenziteta u krajevima oko akumulacionih jezera iz kojih je ovih dana puštana voda. To naglo ispuštanje uvek provocira zemljotrese koji nisu katastrofalni, ali se na terenu osete.

Izvor: Alo.rs

Foto: AP/yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.