Turneja orkestra Opere novosadskog SNP u Rumuniji

Vatromet dobre muzike na letnjim pozornicama

Orkestar Opere SNP i maestro Radu Popa
0

Pripremajući se za 2021. godinu kada će, uz Novi Sad i grčki grad Elefsinu, biti evropska prestonica kulture, Temišvar je na gostovanje pozvao orkestar Opere novosadskog SNP

Sinoć je završen Exit, taj mladi ludi svet zadržaće se još nekoliko dana u našem gradu, koji u prvoj polovini jula naprosto pršti od životne radosti.

Tako je bilo i u Temišvaru pre desetak dana: i njegove stanovnike muzika je noću mamila iz mnogo manjeg bastiona nego što je naš, petrovaradinski…

Naime, istovremeno kad je Zubin Mehta zajedno s Beogradskom filharmonijom pred dvadeset hiljada ljudi muzički „osveštao“ prostor na Ušću gde će biti podignuta nova zgrada filharmonije – što govori u prilog tezi da je publika u Srbiji, uprkos šundu kojim nas svakodnevno zasipaju čak i s televizija s nacionalnom pokrivenošću, „željna, žedna i gladna kulture“, kako je to u naslovu istakao jedan beogradski dnevni list – održan je treći u nizu koncert orkestra novosadske Opere u rumunskom pograničnom gradu Turnu Severinu. Na otvorenom, ispred ogromnog novoizgrađenog pozorišta u neoklasicističkom stilu, novosadski muzičari predstavili su se izvođenjem probranog i dopadljivog repertoara: počelo je valcerom „Na lepom plavom Dunavu“, da bi se nastavilo motivima iz filmova Čarlija Čaplina, pa muzičkim podlogama za filmove „Pirati s Kariba“, „Kum“, „Fantom iz opere“…

Publika, u kojoj je, iako je koncert kasno počeo zbog vrućine, bilo mnogo dece (tako se neguje muzički ukus), uzvratila je našim profesionalcima na najlepši mogući način: dugotrajnim aplauzom i pozivom na bis.

Koncert ispred nove zgrade pozorišta u Turn Severinu

A prethodne dve večeri u njihovom muziciranju uživali su poštovaoci klasične i rok muzike u centru Temišvara, na prostranom trgu oivičenom zidinama manje tvrđave iz vremena Marije Terezije (verovatno je to bio krug kasarne, pa je prilagođen potrebama letnje pozornice, na kojoj se održava festival na otvorenom). Naime, na večeri klasične muzike pevalo je sedmoro solista, koji gostuju u velikim operskim kućama, kakva je Metropoliten opera, Milanska skala ili Bečka opera, a veliku pažnju privukla je mlada Korejka, čije se učešće može sumirati rečima: ni sitnije žene ni snažnijeg glasa. Naravno, najsrdačnije je pozdravljena domaća diva, inače veoma spontana Aura Tvarovski (na probi je pevala s viklerima u kosi i nimalo je nije uzbuđivalo sevanje bliceva), a naši muzičari ispraćeni su sa scene frenetičnim aplauzom posle izvođenja Štrausovog „Radecki marša“ uz gruvanje topova, koji su specijalno za tu priliku izvučeni na zidine tvrđave levo i desno od bine, i vatromet koji je potrajao dobrih petnaestak minuta.

Nije teško zamisliti kako bi zvučao ovaj razigrani orkestar na nekoj terasi Gibraltara na Dunavu, kojim se ponosi Srpska Atina. Ako se na Smederevskoj tvrđavi svake godine održava Pozorišni festival, uz brojne druge kulturne manifestacije, zar Novosađani ne zaslužuju makar dva-tri koncerta prave (mislim klasične) muzike na Petrovaradinskoj tvrđavi tokom leta? A članovi orkestra Opere spremni su da im to priušte. Sigurno bi mnogi bili iznenađeni odzivom publike, jer nismo slučajno dobili kandidaturu za evropsku prestonicu kulture, zar ne? Exit jeste brend, ali imamo mi još mnogo toga što se može brendirati, pre svega odličan orkestar Opere i Vojvođanske filharmonije, čiju osnovu čine upravo članovi pomenute Opere.

Topovi s temišvarske tvrđave kao podrška „Radecki maršu“

Posle klasike – rok

Drugo temišvarsko veče bilo je rezervisano za poznatu rumunsku rok grupu iz sedamdesetih godina prošlog veka, čija muzika neodoljivo podseća na ono što su braća Jelići u isto vreme radila kod nas, s tim što je bubnjar, bar sedamdesetogodišnjak, tako fenomenalno svirao da je jedan od članova našeg orkestra prokomentarisao: „Ovo je kao da dvojica sviraju bubnjeve!“ A od kolege je kompliment najdraži.

Za kraj rok koncerta premijerno je izvedena arija „Temišvare, ljubavi moja“ (nimalo originalan naziv s obzirom na kultni film „Hirošimo, ljubavi moja“ i pesmu Kemala Montena „Sarajevo, ljubavi moja“), ali je to u izvođenju harizmatične Aure Tvarovski zvučalo božanstveno, naravno, uz zdušnu podršku novosadskih profesionalaca iz orkestra Opere.

„Orkestar opere SNP dobio je važnu priliku da 26. juna otvori prvi muzički festival ‘Sincretic bastion 2021’ u Temišvaru, koji će do 2021. prerasti u regionalnu svetkovinu klasične muzike. Naš orkestar je, kao i mnogo puta dosad, bio na visini zadatka i dobio je priznanje i ovacije publike, kao i solista koje je pratio. Možda nismo sasvim zapaženi i negovani na svom terenu, ali u Temišvaru, kulturnoj prestonici 2021, pohvalili su nas umetnici koji nastupaju od Njujorka do Seula! Novi Sad ima svetske umetnike, ambasadore svog grada i kulture svog naroda“, sumirao je utiske s turneje Aleksandar Stankov, direktor Opere.

Petnaestominutni vatromet u čast otvaranja festivala


Kad muzičari pevaju za svoju dušu…

Inače, od moje poslednje posete Rumuniji 2000. godine mnogo se toga promenilo u ovoj zemlji i to je primetno na svakom koraku, pre svega po dobrim putevima, koji su nekad bili „rupa na rupi“, a Temišvar je, na primer, sada pun modernih kafea na trgovima i po uličicama poširokog pojasa pešačke zone, obnovljene su mnoge fasade starih lepotica, s kojih je pre gotovo dve decenije otpadao malter, a u ogromnim tržnim centrima čovek se može lako izgubiti, jer su građeni kao lavirinti.

Taksi je bagatela za uslove zemlje članice EU, ali su zato cene u ugostiteljskim lokalima znatno bliže evropskom proseku: kafa se može popiti za 5 do 12 leja (1,20 do 2,70 evra) u zavisnosti od lokacije, odlični kolači u specijalizovanim poslastičarnicama koštaju od 9 leja naviše, a voćni kup je 15 leja.

Odličnim putem (neke deonice su još u izgradnji) spustili smo se do Turn Severina, gde je Dunav na nekim mestima toliko širok da se kuće na drugoj, srpskoj obali jedva naziru, ali na graničnom prelazu ipak je dovoljno blizu da posetilac pomisli da je vremeplovom zalutao u srećne osamdesete prošlog veka: na brdu i dalje stoji ogromna trobojka s petokrakom, a iznad nje četiri slova, koja su obeležila život moje generacije – TITO, da se zna gde je nekad bila velika zemlja srećnih ljudi…

A posle koncerta – opuštanje

Posle trećeg koncerta u ovom rumunskom pograničnom gradu, koji je kasnije počeo zbog tropske vrućine, a članovi orkestra stoički su izdržali i probu na suncu odeveni u svečanu crnu odeću, konačno je usledilo opuštanje na terasi hotela „Kontinental“, nekadašnjeg ponosa rumunskog turizma. I mlađi i stariji muzičari su, uz dobro vino i muziku s tableta, pevali stare izvorne pesme, ali i one popularne, iz osamdesetih godina.

I nikada ne biste pogodili koja je omiljena pesma direktora Opere SNP, a otpevao ju je bez greške, uz prateće vokale prve violine, čelistkinje, pijanistkinje i oboistkinje… to je trebalo videti, čuti i doživeti.

Ovo je bilo jedno od najlepših druženja u mom životu, jer sam malo kada bila pet dana okružena samo dobrom energijom. Ali takvi su umetnici, a pogotovo muzičari našeg SNP-a…

Tekst: Mirjana Pantoš
Foto: SNP/Promo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.