ŽIVOTNA PRIČA NIKOLE ĐURIČKA: Živeli smo kao podstanari i selili se čak 13 puta, a Akademiju nisam završio
- Dugo smo bili podstanari, selili smo se trinaest puta. Najduže smo živeli na Vidikovcu, zatim Petlovom brdu, Banovom brdu, u Nušićevoj ulici i na Zelenom vencu. U jednom stanu smo ostali samo nedelju dana. Imali smo nemačkog ovčara Alisu, ali pošto nisu hteli da nas prime u sve stanove sa psom, poklonili smo je prijateljima koji imaju kuću sa dvorištem. Bio sam veoma tužan - rekao je jednom prilikom za magazin "Huper" i dodao da je zamalo nastradao kada je jedan starac pucao na njega i drugove.
- Mnogo sam voleo da se igram na ulici. Izlazio sam ujutru iz kuće i vraćao se tek uveče, prljav i musav. Nisam dolazio kući bez preke potrebe, tek kada bi roditelji počeli da me traže. Bilo je super dok smo živeli na Petlovom brdu. Niske prizemne kuće i okolo livade. Obožavao sam da vozim tricikl koji je na nizbrdici mogao da razvije brzinu i do 20 kilometara na čas. Stariji dečaci su nas vodili preko magistrale da krademo kukuruz. Jednom je neki čiča pucao na nas. Verovatno u vazduh, ali sam pomislio da ćemo izginuti zbog kukuruza - prepričo je Nikola tada ovaj događaj.
Školu nije voleo, pogotovu prirodne nauke, pa je tako sa ulice otišao u kafane:
- Bio sam odličan đak do petog razreda, onda me je uhvatio pubertet i brzo sam preko vrlo dobrog stigao do dobrog uspeha kojim sam zavrišio osnovu školu. U tom periodu smo otkrili alkohol i cigarete, krili smo se od roditelja. Pravo gradsko odrastanje. Često smo sedeli u jednoj kafani. Bila je to dobra kafana u kojoj je radila teta Mila. Davala nam je čak da pijemo i "na crtu"! Pošto smo bili premali često nam nisu davali ono što smo naručivali, ali je teta Mila uvek bila ljubazna - rekao je Đuričko i otkrio koju školu je završio.
- Posle osnove upisao sam srednju dizajnersku školu na Dedinju, industrijski dizajn. Jedna od retkih kreativnih škola, ali mora mnogo da se radi - rekao je čuveni glumac i otkrio kako je došlo do situacije da postane glumac.
- Već sa sedam godina moj brat se upisao u dečji omladinski dramski studi Radio Beograd, pa sam po inerciji, kao mlađi brat i ja otišao. Studio je vodio Mika Aleksić. Snimali smo razne dečje serije, više od sto radio-drama smo uradili, na radiju je redovno išao "Veseli utorak". Kada je za to došlo vreme, moj brat je 1991. godine pokušao da upiše Akademiju i stigao u uži izbor. Nisu ga primili i otišao je u vojsku. Naredne godine sam ja konkurisao. Bilo je to posle trećeg razreda srednje škole i primili su me. To je bio jedan od većih uspeha u mom životu. Roditelji su bili veoma zadovoljni što sam rano smislio šta ću raditi u životu - ispričao je za tada prestižan magazin.
- Na drugoj godini dobio sam ulogu u seriji "Otvorena vrata". Dobijao sam velike honorare, ali sam odlučio da se osamostalim i živim sam. Našao sam jedan mali stan u Srpskih vladara 33. U nekom potkrovlju, živeo sam u stanu od 17 kvadrata, ali je kuptatilo bilo veliko, sa kadom u kojoj sam mogao da se ispružim. Tu sam živeo više od godinu dana. Serije mi je poremetila školu. Bilo je teško da uskladim predavanja i snimanja. Zarađivao sam ozbiljan novac od kog sam mogao lepo da živim i finansiram svoju porodicu te 1993. čuvene po inflaciji. Tada sam sve ređe išao na predavanja. Neki profesori su me razumeli, neki nisu. Upisao sam i treću godinu, ali je poslova bilo sve više.
- Prestao sam da odlazim na predavanja. Sada mi je žao što nisam završio akademiju, jer smatram da je važno imati diplomu. Tada sam smatrao da je važnije da radim, jer sam želeo da budem glumac, a ne student - otkrio je svoju tajnu javnosti, ali i neke detalje iz privtanog života.
Izvor: Kurir
Foto: Instagram/nikoladjuricko