Slash: "Strast prema muzici je tajna mog uspeha!"

0

Jednog od najvećih svetskih gitarista čućemo na Belgrade Calling festivalu. Samo na Nadlanu.com pročitajte kako je nastajao njegov novi album i kakvi su mu planovi za dalje…

Drugog dana Belgrade Calling festivala na beogradskom Ušću glavne zvezde će, pored “Paradise Lost” i “The Cult” biti legendarni Ozzy Osbourne Nastupiće sa Geezer Butler-om i Zakkk Wilde-om, i na veliko zadovoljstvo domaće publike, sa njima na bini će biti i Slash! Legendarni gitarista će svirati samo u osam Black Sabbath pesama, ali će, nadamo se, brzo nakon toga doći da i kod nas promoviše svoj novi album. Zahvaljujući Mascom Recordsu, imate ekskluzivnu priliku da samo na Nadlanu.com, pročitate intervju sa ovom gitarskom legendom…

„Apocaliptic Love“ je zaista sjajno ime za album. Ko ga je smislio i kakvo značenje ima?
– To je ime jedne od pesama na albumu, i desilo se to da nisam mogao još da izaberem ni jedan naslov i da smislim naziv koji opisuje ceo album, i malo je falilo da album nazovem „Slash 2“. Onda sam pomislio „znaš šta, mogao bih samo da izaberem ime jedne od pesama!“. A „Apocaliptic Love“ je dobro ime, i odgovaralo je celoj priči, zato smo ga na kraju iskoristili.

Kakva je razlika u radu sa stabilnim bendom na ovom albumu i radu sa nizom poznatih muzičara veoma osobenog izraza sa kojima si sarađivao na prethodnom izdanju?

Na turneji na koju smo zajedno otišli pomislio sam da ako budem radio još neki album, da bih voleo bih da ga uradim sa Majlsom i sa ostalim momcima sa kojima sam na turneji, Brentom Ficom i Todom Kernsom. Kad se ta turneja završila, skupili smo se i sastavili ovaj album, koji definitivno ima tog sviračkog „vajba“ nego prethodni.

– Osnovna razlika je u vezi koja se stvara između ljudi koji zajedno rade jedan ceo album. Poslednji album koji sam radio je bio projekat zasnovan na različitim saradnjama i zaista sam uživao radeći na njemu, ali nisam hteo da mi se cela solo karijera svede na to, tako da nisam imao nameru da uradim još neki takav album. Ali dok sam to radio upoznao sam Majlsa Kenedija, i ostvarili smo dobar odnos još tada.

Kako je proteklo snimanje albuma?
– Snimanje ovog albuma bilo je prilično jednostavno. Hteli smo da uradimo uživo što je moguće više i da ga uradimo analogno, kao i prethodni album. U osnovi, napisali smo pesme i uradili aranžmane, zatim proveli jedno vreme vežbajući, oko dve nedelje, a onda otišli u studio i praktično snimili pesme uživo. Dva, tri, možda četiri „tejka“ i prelazili smo na sledeću pesmu, tako da je bilo prilično lako.

Šta možeš da kažeš o prvom singlu, “You’re A Lie”?
– To je poslednja pesma koju smo snimili, ali jedna od prvih koje sam napisao kada sam počeo da spremam ovaj album. Takođe, to je bila jedna od prvih numera koje sam pustio Majlsu i momcima, i pitao ih šta misle o njoj.

Mislim da ta pesma samu sebe „objašnjava“. U njegovom slučaju, govori o vezama, i uklapa se u mnogo različitih situacija.

To nam je bila „probna“ pesma, i nema tu mnogo šta da se kaže. Majls je smislio vokalne linije, kasnije smo smišljali neke verzije teksta i do kraja snimanja i ceo tekst je bio gotov.

Koje pesme su ti omiljene na albumu? Ima li na njemu nekih iznenađenja za fanove?

Nemam ja ni inače omiljenih pesama na albumima. Kad god radim na albumu, trudim se da napravim dobru stvar od početaka do kraja. Tako se čovek veže za praktično ceo materijal, i ne mogu da kažem da mi je bilo šta „omiljeno“.

– Postoji jedna pesma na albumu, „No More Heroes”, koja je zanimljiv rezultat saradnje između Majlsa i mene. Napisao sam neku muziku i poslao mu, on je imao ideju za refren koja je bila potpuno drugačija od ove muzike koju sam mu poslao, ali smo sklopili to i shvatili koliko dobro to ide zajedno! To je bio jedan od prvih znakova da ćemo nas dvojica ostvariti jako dobru i zdravu profesionalnu saradnju.

Ove godine ste bili hedlajneri na Download festivalu u Velikoj Britaniji, koliko si bio uzbuđen zbog toga? Da li ti je to jedan od omiljenih festivala?
– Prvi put smo tamo bili hedlajneri, a ukupno sam pet puta nastupao tamo. Prvi put sam nastupao 1988.godine, i mislim da su hedlajneri bili Iron Maiden i Megadeth, a svirao je i David Lee Roth i ne mogu tačno da se setim ko još sve, ali znam da je, što se mene tiče, to bila jedna od najbitnijih svirki. To je značilo da si zaista prepoznat u Britaniji kao dobar izvođač, ili bend. Meni je to zaista značilo jer sam rođen u Britaniji i imam tamo porodicu, pa je učešće na festivalu imalo i sentimentalnu vrednost za mene, ali i zbog toga što tamo dolazi zaista dobra rok publika. U svakom slučaju, taj festival mi je uvek bio važan, i zaista je posebna čast za mene da budem jedan od hedlajnera.

Kakvi su planovi za evropsku turneju ove godine?
– Na evropskoj turneji smo od početka juna, pa sve do sredine jula. Zatim se vraćamo u SAD, pa smo opet u Evropi krajem godine, a imamo i planove za sledeće leto. Tako da bi trebalo da dosta vremena provedemo u Evropi.

Radio si sa najvećim imenima u muzici… Da li postoji još neko s kim bi voleo da radiš?

Svako malo me neko pozove telefonom da me pita da li bih svirao na nečijem albumu, ali najčešće se sve dešava spontano, tako da nemam ideju s kim bih mogao da radim u budućnosti.

– Da li bih voleo da radim sa još nekim? Stvar je u tome što te silne situacije, prilike, saradnje nisu nešto što se planira. Pre su to stvari koje se dese dok sedite u kafiću, pa počnete da pričate o muzici i onda završite u studiju radeći na nečemu. S kim bih voleo da radim? Ima puno muzičara kojima se divim i koje cenim, i sa kojima bi čini mi se bilo sjajno raditi, pa, videćemo šta će se desiti usput…

Imaš dugu i uspešnu karijeru, to je retko u ovim okolnostima, šta je tvoja tajna?

Mislim da je strast koju imam za ono što radim razlog za sve uspehe koje sam do sad napravio. To je ono što me pokreće, i razlog što moja karijera traje. Uspeh dođe i ode.

– Činjenica da si prisutan na sceni ne mora nužno da znači i da si uspešan. Imao sam uspone i padove, ali ovo je nešto čime ću se uvek baviti, i zato ću uvek imati tu „dugovečnost“, jer nikad neću odustati.

Šta te, posle svega, najviše inspiriše da pišeš pesme?

Inspiracija za muziku je uvek tu. Može da me inspiriše slušanje drugih ljudi kako sviraju, ili džemovanje sa raznim muzičarima, ili jednostavno čujem neke melodije u svojoj glavi u nekom momentu.

– Mislim da to samo proističe iz moje ljubavi prema gitari i muzici uopšte. U principu me ne inspirišu neke posebne situacije, više sam kompozitor nego kompletan autor pesama. Ne trošim puno vremena na tekstove i pisanje pesama u tradicionalnom smislu te reči. Komponujem neke melodije koje mogu lepo da funkcionišu zajedno, bar u mojoj glavi, i onda, kao recimo na ovom albumu, skupim gomilu ideja, odsviram to Majlsu i pustim da vidim da li ga to inspiriše na neke vokalne linije ili tekstove. Tako je nastao kompletan materijal za ovaj album. Uvek se radujem radu, različite ideje dolaze sa različitih mesta. Što bi rekao Keith Richards “Sve je to u vazduhu, samo treba ispružiti ruku i zgrabiti!”



Najčudnije mesto na kojem si napisao pesmu?

– Ono što mi prvo pada napamet je kupatilo. Bio sam u svlačionici i tražio mesto sa dobrom akustikom, pa sam završio sa gitarom u kupatilu komponujući. Mislim da je to do dana današnjeg ostalo najčudnije mesto gde sam ikada napisao pesmu.

Imaš dva sina. Da li oni sviraju gitaru i šta bi im savetovo ako bi rešili da se bave muzikom?
– Moje dvoje dece imaju sklonosti ka muzici. Imaju dobar sluh, ali previše je rano da se sada vidi da li će krenuti mojim stopama, bar kada je muzika u pitanju. Jedan od njih svira bas jer mu je očigledno to zanimljivo u ovom momentu, a drugi je svirao klavir, i dok je to radio, bio je zaista dobar, ali mislim da je to previše rada za sedmogodišnjaka, pa ćemo videti na šta će preći. Neću ih gurati ni u šta, samo ću ih pustiti da rade ono što osećaju da žele da rade, pa ćemo videti šta će se desiti…

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.