I Šešelj na slobodi?

Oslobađajuća presuda Haškog tribunala za Ramuša Haradinaja i pre toga za Antu Gotovinu i Mladena Markača izazavala je nevericu među srpskim političarima i pokrenula mnoga nagađanja.

Sve glasnije se priča da je u Hagu sve moguće, pa i da lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, kojem se prema priznanjima relevatnih pravnika, sudi za verbalni delikt bude na proleće 2013. na slobodi.

Postoje ozbiljne indicije da bi Šešelj koji je posle dobrovoljne predaje već devet godina u Hagu, mogao za uzvrat da traži odštetu od 10 miliona eura, ali i da tuži Ujedinjene nacije, sudije i tužioce.

Komandna odgovornost pala u vodu

Prošlosedmično preinačavanje presude bivšim hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koje je imalo oslobađajući ishod, moglo bi pružiti novu nadu odbrani Vojislava Šešelja, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, tvrde neki eksperti.

Da je presudom Gotovini i Markaču komandna odgovornost pala u vodu i postala besmislena, tvrdi i hrvatski novinar Domogoj Margetić.

- Zbog svega toga i u slučajevima koje Tribunal vodi protiv Ratka Mladića, Vojislava Šešelja i ostalih optuženika mogu s pravom očekivati oslobađajuće presude - kaže Margetić.

Slično misli i Erik Gordi, viši predavač za politiku jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Londonu.
- Nije jasno da li će se standard korišćen od strane žalbenog veća za Gotovinu koristiti u drugim predmetima ili ne, ali ako se to desi ... [to] bi moglo biti od koristi i odbrani Ratka Mladića i Radovana Karadžića, jer bi obavezalo tužilaštvo da ukaže na direktno saznanje i nameru za svaki pojedinačni incident - izjavio je za SETimes Gordi.

On tvrdi da će presuda Gotovini i Markaču imati ogromnog značaja za ishod predmeta protiv lidera radikala Vojislava Šešelja, koji je suočen s optužbom za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata zbog svog navodnog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Prošle godine tužilaštvo u Hagu je saopštilo da dokazi izvedeni u dosadašnjem toku suđenja Vojislavu Šešelju "mogu dovesti do osuđujuće presude".

Po Šešelju, odbacivanje svih navoda iz optužnice je "jedina odluka" koju Veće može da donese "služeći svojoj savesti, osećanju časti i profesiji".

- Tužilaštvo je navelo konkretne dokaze koji mogu dovesti do osuđujuće presude - rekao je tada tužilac Matijas Markusen u završnici argumentacije po pravilu 98 bis na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju. To pravilo omogućava optuženom da traži oslobađajuću presudu ukoliko Veće zaključi da dokazi koje je izvelo tužilaštvo ne mogu da podrže osuđujuću presudu.

Nepoštovanje suda

Podsećamo da je Apelaciono veće Haškog tribunala lideru radikala pe neki dan potvrdilo presudu kojom je prošle godine osuđen na 18 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda.

Kako je saopštio sud u Hagu, Apelaciono veće je, istovremeno, utvrdilo da je Šešelj tu kaznu već odslužio zato što je u pritvoru Tribunala od februara 2003, kada je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu 1991-1993.



Šešelj je izdržao i prvu kaznu od 15 meseci zatvora, na koju je, takođe, osuđen zbog nepoštovanja suda. Treća kazna od dve godine zatvora, koju mu je zbog nepoštovanja suda izrečena letos, još nije pravosnažna, budući da još nije odlučeno o Šešeljevoj žalbi.

Sloboda ili 35 godina robije?
Da bi Šešelj, ipak, mogao da bude osuđen na 35 godina zatvora, govore neke informacije koje dolaze iz Rusije. Prema tim tvrdnjama, sudije Tribunala u Hagu u martu 2013. mogle bi da osude Šešelja na zatvorsku kaznu u iznosu od 25 do 35 godina.

Prve dve kazne, Šešelju su izrečene zato što je u svojim knjigama obelodanio identitet zaštićenih svedoka iz glavnog procesa u kojem je optužen za ratne zločine. Treći put Šešelj je kažnjen zbog odbijanja da knjige i druge dokumente u kojima su svedoci bili imenovani ukloni sa svoje internet stranice.

Glavni proces protiv Šešelja završen je u martu ove godine, kada je tužilaštvo u završnoj reči zatražilo da on bude kažnjen sa 28 godina zatvora.

Šešelj, koji se brani sam, zatražio je da bude oslobođen, nazivajući suđenje političkim. Presuda Šešelju očekuje se okvirno u proleće sledeće godine.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je objavljena optužnica protiv njega. Suđenje je počelo u novembru 2007, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu.

Mnogi pravnici tvrde da je Šešelj, koji je već devetu godinu u Hahu kažnjen unapred.

Šešelj je optužen za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, koji su počinjeni u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrba i stvaranje proširene srpske države.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.