fbpx

Perišić i dalje na Interpolovoj poternici zbog granatiranja Zadra

Perišić i još 18 oficira bivše JNA osuđeni su 1997. u odsustvu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina zbog ratnog zločina protiv civila i granatiranja Zadra u kojem su u avgustu i septembru 1991. poginula 34 civila, a oštećeno je više od 120 zgrada.

Vrhovni sud Hrvatske je dve godine kasnije presudu potvrdio, nakon čega je u oktobru 1999. raspisana poternica, prvo hrvatska, a potom i međunarodna Interpolova, koja je i dalje na snazi.

U hrvatskom Ministarstvu pravosuđa zasad ne žele da otkriju šta će preduzeti u Perišićevom slučaju i da li će od vlasti Srbije zatražiti njegovo izručenje zbog pravosnažne presude.

Kažu da je svaka članica Interpola dužna da postupa po međunarodnim poternicama, ali isto tako je poznato da Srbija ne izručuje svoje državljane.

Perišić može zatražiti obnovu postupka na zadarskom Županijskom sudu s obzirom na to da mu se sudilo u odsustvu, a po rečima portparola suda Dijane Grancarić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije “ne mora prisustvovati obnovi postupka”.

Obrazlažući presudu iz 1997., zadarski sudija Dubravko Krpina rekao je da je krivice optuženih oficira nedvosmisleno utvrđena svedočenjem pripadnika JNA koji su odbili da sprovedu Perišićeve komande o artiljerijskim napadima na Zadar, među kojima su bila i petorica hrvatskih građana koji su u Zadru služili vojni rok.

Sa svojim jedinicama oni su poslati na benkovačko područje, odakle je artiljerijom napadan Zadar i okolina, ali su oni odbili da pucaju, zbog čega su bili zatvoreni u Zemuniku, Kninu i Sarajevu, odakle su pobegli.

Sud je ocenio da su Perišić i ostali bili svesni da je zabranjeno ubijati civile i rušiti civilne objekte, ali su uprkos tome “slepo prihvatali velikosrpsku ideju i izdavali, prenosili i provodili komande za napade”.

Optužene su po službenoj dužnosti branila trojica zadarskih advokata koji su od suda tražili da pri odmeravanju kazne uzme u obzir da li je optuženi bio nalogodavac ili samo izvršilac.

Osim haškoga i zadarskog suđenja, Perišić je bio i na meti vojnog tužilaštva u Srbiji, koje ga je 2002. optužilo za špijunažu u korist SAD-a. Perišić je u martu te godine uhapšen u motelu na ibarskoj magistrali zajedno sa službenikom Ambasade SAD-a u Beogradu Dejvidom Nejborom, nakon čega je dao ostavku na dužnost potpredsednika vlade.

Kako bi se zaštitio od progona, pozvao se na imunitet koji je do 2004. imao kao parlamentarac Demokratske opozicije Srbije (DOS).

(Hina)

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.