Srbija: Događaju se opasni hemijski udesi koji prolaze nekažnjeno

Izlivanje mazuta iz fabrike PKB u Grockoj, prošle nedelje, samo je jedan u nizu sličnih incidenata prethodnih godina. Nažalost, broj onih koji su pred zakonom odgovarali više je nego simboličan.

Prema podacima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u toku poslednje četiri godine, desilo se 55 akcidenata. Prema podacima Uprave za vanredne situacije MUP Srbije, samo u poslednje dve godine desilo se 178 hemijskih udesa i 2.114 požara u šumama, koji se takođe računaju u ekološke katastrofe.

Oko 40 odsto nesreća desilo u toku transporta opasnih materija. Branislav Božović, bivši beogradski sekretar za zaštitu životne sredine - kaže da je mahom reč o curenju goriva, mazuta, tečnog gasa, propan-butana i amonijaka.

"Situacija je dramatična, jer zakoni ne preciziraju odgovornost za prevoz opasnih materija. Zapaljiva i eksplozivna sredstva uvek imaju pratnju policije. Međutim, kada se prevoze hemikalije čije curenje ima odloženo, a ne momentalno dejstvo, propisi su nejasni", kaže Božović.

Nije razrešeno ni pitanje skladištenja opasnog otpada. U Srbiji postoji nekoliko firmi koje se bave njegovim izvozom radi razlaganja, međutim, to je sve nedovoljno.

"Samo u Beogradu, posle 2000. zabeležili smo na desetine incidenata sa prevrtanjem cisterni sa propan-butanom i amonijakom", kaže Božović.

Osim toga, burad sa opasnim materijama se masovno, tajno prosipaju u reke.

Inspektora nema dovoljno. Krađe ventila sa postrojenja su svakodnevica, pa mazut i amonijak nemilosrdno cure. Sve je svedeno na entuzijazam malog broja „Don Kihota“.

Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je ugovore sa gradskim zavodima za javno zdravlje Beograd i „Pomoravlje“ iz Ćuprije, o pripravnosti mobilnih ekotoksikoloških jedinica koje izlaze ne teren čim se nešto desi.

Načelnik Jedinice za reagovanje u hemijskim udesima GZJZ Beograd, dr Milan Milutinović procenjuje da godišnje registruju 20-40 akcidenata, što je samo polovina od stvarnog broja:

"Oni su vezani za drumski i železnički transport, rad industrijskih kompleksa, a u poslednje vreme sve češće su rezultat nepravilnog baratanja opasnim otpadom, koji završava na deponijama", kaže Milutinović.

Ekipe beogradskog zavoda pokrivaju veći deo teritorije Srbije. Jedinice na mestu eko-udesa, po nalogu inspekcije, detektuju nivo zagađenosti, a nekada merenja traju mesecima.

U Ministarstvu pominju i stalne inspekcijske kontrole postrojenja koja imaju veće količine opasnih materija (seveso postrojenja). Ali problemi nastaju kada malobrojne uhvaćene vinovnike treba procesuirati.

Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2011. podneto je 1.789 prijava zbog krivičnog dela protiv životne sredine. Iste godine osuđeno je samo 449 ljudi, ali vrlo mali broj zbog hemijskog zagađenja.

Većina je kažnjena (najčešće novčano ili uslovno), zbog šumske krađe i ilegalnog lova i ribolova. Za zagađenje životne sredine, u šta bi mogli da spadaju hemijski udesi, prijavljeno je samo 12 ljudi i te godine nijedan nije osuđen!

Osam najvećih udesa za tri godine

Od 2009. Ministarstvo je zabeležilo osam velikih ili većih akcidenata:

U januaru 2009, u BIP, u Beogradu, izlivanja iz nadzemnog rezervoara oko 25 tona hlorovodonične kiseline.

U februaru iste godine, tokom saobraćajnog udesa na autoputu od Šida ka Beogradu, prevrnula se auto-cisterna i izlio mazut.

I u maju 2010, na putu Beograd - Obrenovac, kod Male Moštanice, prevrnuo se kamion-cisterna i isteklo je 5.820 litara dizel goriva.

U avgustu te godine, u „Imleku“, u Padinskoj Skeli, ispušten je amonijak na ventilu separatora.

U aprilu 2011. buknuo je veliki požar na deponiji otpadne plastike i guma u Jagodini, a gašenje je trajalo skoro tri dana.

U avgustu prošle godine desila se serija eksplozija kasetnih bombi u Nacionalnom parku Kopaonik, a dva požara su zahvatila 120 hektara rastinja.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.