Čeda Jovanović: Sami sebe jedemo, agresija nam je jedini način da se dokažemo
Na pitanje kako je došlo do sukoba u Segedinu, kada su napadnuti on i njegova supruga, dok je njegov prijatelj završio sa povredama u bolnici, Jovanović je u Kažiprstu B92 rekao da ni u jednoj tuči nema razuma, pa ni u toj, s tim da se po pravilu posle toga ližu rane i izbegava suština.
A ta suština je, prema njegovim rečima, da se u tom događaju nije radilo o sukobu s navijačima.
"Za mene je to grupa kriminalaca koja se krije iza ’Zvezde’, sporta, velikih ideja, onako kako su se i pre njih krili neki i veći i značajniji, to su ljudi koji ne shvataju šta su uradili i koji moraju da shvate da to nije bio njihov obračun sa mnom i da ja nisam ličan. U ovom gradu živi moje četvoro dece, žive i druga prema kojima ne mogu da budem ravnodušan i tu ne može biti kompromisa", kazao je Jovanović.
"Napravili su veliku grešku. Ja sam se uvek ponašao tako da sam razmišljao kakve će zaključke iz mog ponašanja izvući ovo društvo. I kada se trudim da govorim istinu, da živim od svoje sposobnosti i da ne parazitiram na ovom društvu, i kada uđem u auto koji malo ko može sebi da priušti, uvek sam razmišljao o toj simbolici. Ali, kada se obračunavate sa mnom, mojim prijateljem i majkom četvoro dece, to nije više moj problem, već je to problem ove zemlje, jer će svako normalan pred tim ustuknuti", istakao je Jovanović.
On je dodao da on za napadače nije bio navijač Segedina, "da bi neki navijač Zvezde pomislio da može da ratuje".
"A i da jesam, u kakvoj zemlji živimo?", zapitao je on i kazao da je to nasilje koje je doživeo u Segedinu zapravo samo posledica odnosa koji imamo prema životu.
"Ja ne znam neodgovorniji narod prema sebi i prema drugima od ovog našeg. Da ne ulazimo u analizu 20. veka, ali niko ne postavlja pitanje vrednosti života. Za mene je ta neverovatna potreba da sami sebe jedemo i agresija koja nam je postala jedini način da se dokažemo, poput one rečenice ’ako ne znamo da radimo ali znamo da se bijemo’. To je ono s čim moramo da se suočimo", smatra lider LDP-a.
Njega, kako kaže, ne interesuju pojedinci, već uporišta, koja su u sistemu vrednosti, načinu razmišljanja i odstustvu spremnosti da se ovo društvo leči.
"Zatrovani smo strašno. Sada se suočavamo sami sa sobom, jer nema više ustaša, balija, šiptara, Srebrenice, Vukovara i svih tih mesta na kojima smo ispoljavali to svoje drugo ja i ostali smo sami sa sobom. Mi smo ubili Stambolića, ubili smo Đinđića, na utakmicama vičemo odbrambenom igraču da ubije napadača protivnika....sve ono što su drugi videli u nama, opisujući tu sliku koju smo doživljavali kao uvredu, sada vidimo sami kod sebe", rekao je Jovanović.
U tom smislu, kazao je on, napad navijača na njega je posledica njihovog vaspitanja u društvu u kom su oko sebe mogli da vide jasne poruke na koji način se uspeva i šta je definicija srpskog uspeha.
"Zašto je svaka priča o patriotizmu tako euforična na početku da bi na kraju završila u nekim musavim crnim hronikama i zašto svaki naš nacionalni junak završava sa dosijeom ambicioznijim od Arkanovog i Legijinog? Ne treba o meni da razgovaramo već o tome", kaže lider LDP-a.
On takođe navodi i primer da se sada sudi onima koji su palili Beograd i ambasade, ali se ne sudi onima koji su ih tamo poslali i dodaje da smo zato, između ostalog, imali Segedin i da ćemo ga imati sve dok se bude ćutalo. Prema njegovim rečima, ne može se sve svesti na nege opasne tinejdžere već treba imati snage i pogledati u sebe.