Kako da zaradite, gde da uložite: Kafići i saloni donose novac

Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2012. je otvoreno 1.357 a zatvoreno 2.156 malih trgovinskih radnji koje prodaju hranu i piće. Kad se podvuče crta, oko 800 njih nestalo je s tržišta.

Broj preduzetnika
Zvonko Obradović, direktor APR-a, kaže za “Blic” da statistika, ipak, ohrabruje. Od januara do aprila ove godine je za 23 odsto više preduzetnika u odnosu na isti period 2012. Ipak, u prvom kvartalu je za 26 odsto manje preduzetnika u odnosu na 2008, godinu pre krize.

Ni pekare nisu isplativ posao. Zbog visokih troškova poslovanja, Velo Mandžić morao je da prebaci pekaru na drugu lokaciju, a kafić koji je držao odmah pored – da zatvori, piše “Blic”.

“Kad neko vidi da je u pekari gužva, misli da se tu zarađuje, ali to nije tačno. Recimo, da se u prosečnoj pekari dnevno 10 puta napravi gužva, a to je oko 200 ljudi. I ako svi kupe proizvod od 50 dinara, pekar ima 10.000 pazara. S tim novcem, ni najmanja radnja ne može da pokrije troškove. Učešće repromaterijala u prometu je 60 odsto, a gde su struja i doprinosi za radnika“, priča Mandžić i dodaje da se pekara isplati samo onima koji su na dobrim lokacijama.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za “Blic” da supermarketi potiskuju male trgovce, koji ne mogu da prežive konkurenciju.

“Promet im nije toliki da može da podnese namete države pa mnogi zatvaraju radnje. Neki pokušavaju da smanje troškove pa izmeštaju poslovanje na pijace i tezge. Tako zadrže istu delatnost, ali su im troškovi manji i zarada veća”, kaže Milićević.

(Izvor: Blic – Marijana Krkić)