Blagica Beti Đorđević: Žena čiji je glas zadivio i Elu Ficdžerald

Kada se pomene detinjstvo, čega se prvo setite?

Moje detinjstvo je bilo posle rata i, iskreno, nemam lepih sećanja na taj period. Odrasla sam sa bakom, a jedna od retkih stvari kojih se rado sećam iz tog perioda je da sam od malena pevala. S obzirom na činjenicu da sam dete sa sela i da nisam imala muzičku školu u svom mestu brzo sam došla u Beograd u čuveni “Stanković”.


Koje su vam slike ostale u sećanju iz perioda detinjstva i da li vam nešto nedostaje?

Sećam se mirisa domaćeg hleba, domaćih pita, paradajiza i paprika iz mog rodnog kraja…Izvorske vode…Sve to je stvorilo u meni lepu osnovu za budući život i zdrave navike. A da li mi nešto nedostaje? Iskreno, ne. U Beogradu sam napravila svoj novi život.

Da li se sećate koja je bila prva pesma koju ste otpevali?

Sećam se otprilike melodije, ali ne mogu da tvrdim koja je tačno pesma bila u pitanju.

Dosta ste putovali. Gde vam se najviše svidelo?

Putovanja po bišem Sovjetskom savezu su bila najinteresantnija. Ruska publika nas je lepo dočekivala. Sećam se da je temperatura išla i do -40C. Oliver Dragojević, koji je tada bio samo nepoznati muzičar u našem pratećem bendu, predložio je da razvalimo parket i naložimo vatru. Smejali smo se i to nas je zagrejalo.

Putovala sam i po Americi, Nemačkoj, radila i u Jugoslaviji velike koncerte sa još dvadesetak pevača u velikim halama. Tu su bili Olivera Katarina, Toma Zdravković… Ali ja generalno nisam volela da putujem. Ljudima je to čudno, ali eto, istinito je. Bilo je to za stranu publiku.

Ela Ficdžerald je htela da je usvoji

Provedeno veče sa američkom zvezdom Elom Ficdžerald Beti nikada neće zaboraviti. Dok je jedne večeri Beti pevala, Ela je ušla u restoran i sela na samo par metara od bine. Beti se brzo pribrala i započela sa svojim repertoarom ruskih šlagera, a ubrzo zatim i sa džez hitovima. BEti se često priseti i reči koje joj je Ficdžeraldova tada uputila: „Ako dođeš u Ameriku, usvojiću te“.

Koliko se razlikuje publika nekad i sad?

Ako govorimo o vremenima pre devedesetih i ovima sada ne bih pravila neku veliku razliku, ali su mi devedesete bukvalno ostale u sećanju kao crna rupa. Ne želim ni da ih se setim.

Nedavno je izašao Blagičin CD u izdanju Siti rekordsa, a u planu je i koncert. Repertoar će biti podeljen u dva dela. U prvom će pevati šlagere i nekoliko domaćih evergrin pesama, a u drugom delu će biti strani repertoar.

Na pitanje da li smatra da je vreme u kome je ona odrastala bilo lepše od ovog sada, kaže:

Smatram da je svako vreme lepo onome ko u njemu živi. Nisam nostalgična. Borba je stalna, ali to je život, a moja je odluka bila da ne pristajem na kompromise.