Simatović: Nismo činili zločine
Ovako za „Novosti“ počinje razgovor u svom beogradskom domu Franko Simatović Frenki, bivši načelnik Obaveštajne uprave DB, koga je Haški tribunal oslobodio po svim tačkama optužnice.
Pre početka razgovora čvrst stisak ruke, topla dobrodošlica novinarskoj ekipi „Novosti“ i potvrda neskrivenog očekivanja da će se iz Haga vratiti kao slobodan čovek.
Poslednjih dana u javnosti je predstavljan kao „čovek nezvanične biografije“, i taj nadimak će, sasvim sigurno, još dugo stajati uz njegovo ime.
Kako komentarišete spekulacije „da je ovo politička presuda“ - revanš za oslobađajuće presude Anti Gotovini i Ramušu Haradinaju?
"Ova presuda je zasnovana na dokazima i činjenicama koje je predstavila moja odbrana. Kao što sam već rekao, sud je prihvatio naše glavne stavove. Ustanovili su i da su se dogodili neki zločini, što u krajnjoj liniji ni mi nismo osporavali. Međutim, mi smo tvrdili da ne postoji nikakva veza između mene i tih zločina. I to je sud utvrdio".
Kako je stvoren mit da je Državna bezbednost osnovala i podržavala sve paravojne formacije koje su ikada kročile u Hrvatsku i BiH? I „Škorpione“, i SDG...
"Sud je utvrdio da ne postoji nikakva veza između tih paravojnih formacija i mene kao okrivljenog. To se, naravno, odnosi i na Jovicu Stanišića".
Deset godina je dug period. Kako ste provodili pritvorske dane?
"Najviše sam radio na pripremanju odbrane. Ne možete ni da zamislite koliki je to predmet. Vrlo kompleksan, na hiljade dokumenata, stotine video-zapisa. Kada je počelo suđenje, danonoćno sam radio na tome. Ipak, u vreme kada sam imao manje posla, uspeo sam da napravim dve ikone. Jednu, Svetog Nikole, napravio sam od 21.000 komadića. Kada je neko od pritvorenika slavio slavu, okupljali smo se svi, kao i kada je dolazio sveštenik".
Sa kim ste se najbolje slagali u haškom pritvoru?
"Sa svima. Bez izuzetka".
Jeste li redovno dobijali dokaze koje ste tražili? "Bivši i sadašnji ministar policije i premijer Ivica Dačić je pružao podršku, sadašnja vlada takođe, kao i Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom na čelu sa Rasimom Ljajićem i Dušanom Ignjatovićem. Pružali su nam podršku u svakom smislu koji je predviđen Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom. Ako je postojala dokumentacija u Arhivu koja nam je bila potrebna za predmet, oni su nam je dostavljali i bili vrlo ekspeditivni u tome".
U pritvor u Sheveningenu ste odvedeni iz beogradskog „Ce-zea“ pošto ste uhapšeni 13. marta 2003. godine u „Sablji“. Šta se događa sa tim slučajem?
"I ja bih voleo da znam otkud moje ime na tom spisku. Nijednog razloga nije bilo za to. Ni dan-danas ne znam zašto je to bilo tako".
Pre tri godine pojavile su se spekulacije da ste navodno pomogli i lociranju Kapetana Dragana. Koliko je to tačno?
"To je potpuna besmislica. Nemam nikakve veze sa tim".
Sada ste slobodni. Kakvi su vam planovi?
"Prvo moram da sačekam odluku druge strane u postupku, Tužilaštva - da vidim da li će se žaliti na presudu ili ne. Ja smatram da je ona doneta na osnovu činjenica i zakona, ali videćemo šta će oni da urade".
(Izvor: Večernje novosti, B92 )