Utajeno preko 8,5 milijardi poreza

Zaključno sa 8. julom Poreska uprava je ove godine uradila ukupno 18.779 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i u 27,4 odsto slučajeva utvrdila je razne nepravilnosti, zbog čega je zabrana obavljanja delatnosti izrečena za 5.148 poreskih obveznika, istakao je direktor Poreske uprave Vladimir Ilić na redovnoj konferenciji za novinare u Ministarstvu finansija, ocenjujući da je opšta disciplina po tom osnovu nešto lošija nego ranije, na šta ukazuje i povećan broj nepravilnosti. To se posebno odnosi na regionalne centre Niš i Kragujevac gde procenat izrečenih zabrana obavljanja delatnosti po ovom osnovu u odnosu na broj kontrola premašuje 38, odnosno 33 odsto. Ilić u tom kontekstu primećuje da je ovakvom učinku kontrole u značajnoj meri pomoglo i daljinsko očitavanje prometa preko GPRS−a, budući da su sada kontrole i preciznije i efikasnije. U tom smislu, pomenuo je i dve posebne kontrole na početku jula u kojima su nepravilnosti u proseku otkrivene kod svakog trećeg kontrolisanog poreskog obveznika, ali je Regionalni centar Niš u tom pogledu ubedljivo prednjačio jer je zabrana delatnosti izrečena za čak 68 odsto kontrolisanih.
Kao „žarišta prevara“ i poreske nediscipline, u koje spada i izbegavanje registrovanja prometa preko fiskalnih kasa, prvi čovek Poreske uprave je pomenuo Novi Pazar gde je od kontrolisanih 140 objekata zatvoreno čak 85, zatim Jagodinu, Ćupriju, Šabac, Novi Sad i Beograd. Najbrojnije kontrole sa hiljadu inspektora tek slede u avgustu i septembru, a Ilić je najavio da se priprema novo uputstvo vezano za ove prekršaje i kažnjavanje kojima će oni biti rangirani i zavisno od toga zabrana obavljanja delatnosti moći će da se izriče i na 1 − 5 dana za manje prekršaje. Poreske prevare i utaju poreza Ilić smatra jednom od najvećih društvenih opasnosti kod nas i to potkrepio činjenicama da je u ovoj godini poreska policija do sada podnela ukupno 738 krivičnih prijava za utaju preko 8,5 milijardi dinara, što je dvostruko više nego lane, a pojedinačno gledano, najviše prijava adresovano je na direktore − 488, zatim 158 na vlasnike firmi, a na tom spisku su pored odgovornih lica i 53 preduzetnika. Ovakav učinak Ilić je pripisao i znatno većoj efikasnosti poreske policije, donekle i tužilaštva i sudova, mada smatra da su sudovi još nedovoljno efikasni, što potvrđuje i činjenica da je tek u ovoj godini po prvi put izrečena kazna zatvorom od 4,5 godine za utaju.
U protekle tri od ukupno 287 prijava koje su dobile svoj sudski epilog svega sedam je rešeno osuđujućom zatvorskom kaznom. Ilić je i posebno ukazao na problem tzv. PDV karusela i hiperprodukciju pre svega d.o.o firmi koje se sa uloženih 500 evra formiraju isključivo da bi odradile poslove izbegavajući plaćanje ovog poreza. Ilić kaže da se u Srbiji svakog dana otvori tavih 250 − 300 firmi i očigledno je „da je među njima bar trećina onih koje će se baviti samo poreskim prevarama“. Zbog toga će Poreska uprava predložiti izmenu Zakona o PDV−u kojim bi se pored ostalog, povećao osnivački cenzus i omogućila prethodna kontrola onih koji ulaze u sistem ovog poreza. Ilić je juče najavio da u avgustu startuje i unakrsna procena prihoda i imovine građana za koje se pretpostavi ili ispostavi da imaju imovinu vredniju od 15 do 20 miliona dinara, pa i još više, a da je ne prate odgovarajući prijavljeni prihodi. To nije nikakav lov na veštice, niti od te kontrole treba očekivati nešto spektakularno, jer nije reč o ekstraprofitu ili ekstraimovini, istakao je Ilić i objasnio da će se pratiti prinos na imovinu u toku jedne godine, koji čini osnovicu za porez i ako se on ne može opravdati legalnim prihodima, biće podnete krivične prijave za utaju. Jedini cilj je da se utvrdi da li je neko prijavio sve prihode. Na „tapetu“ ove akcije naći će se i biznismeni i političari, preduzetnici, sportisti, estradni umetnici i kriminalci. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.