Reforma kasni - Opstanak pojedinih medija se dovodi u pitanje
Na skupu "Mediji između tranzicije i evropskih reformi" uz predstavnike Ministarstva kulture i medijskih udruženja, učestvovali su strane diplomate i predstavnici OEBS-a.
Da li i kada bi moglo da se očekuje promena stanja u medijima?
Dok većina učesnika samo konstatuje da posao kasni, bilo je i onih koji su upozorili da će biti i medija koji neće dočekati kraj reforme. Za Zorana Sekulića, kao prvog čoveka jedne novinske agencije, odugovlačenje može da odgovara samo onima koji žele da očuvaju svoje pozicije.
"Ova kupovina vremena celu priču iz ovakvih stručnih i medijskih voda, kako se tema medijskih reformi približava Vladi i skupštini, uvodi i u političke vode i to nije više tema ni snage ni energije, to je tema političke volje", kaže Sekulić, direktor novinske agencije Fonet.
Uz kašnjenje reformi i lošu ekonomsku situaciju, za većinu je nepoznanica kakav će biti nacrt zakona o javnom informisanju. Međutim, ministar Bratislav Petković kaže da ne treba očekivati da će se postojeće stanje u medijima brzo izmeniti ali da će, imajući u vidu iskustva drugih država, promene postepeno uticati na konsoldaciju tog dela javnog života
"Srbija je suočena sa veoma ouzbiljnim problemima koje uzrokuje tranzicija koja je svoje posledice ostavila i na medisjku sferu. Sa druge strane u kontekstu evropske integracije veoma je važno da se u narednom periodu osigura novi pravni okvir za njihovo delovanje., a da se uredjenje medijske sfere ostavi u potpunosti novinarima i njihovim kućama", kaže ministar Petković.
Šefica odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Dragana Solomon ocenila je da se reforma medijske oblasti nalazi u fazi početka gradjevinskih radova, da je vremena malo i da država mora da što pre donese stratešku odluku i dobro razmisli o modelu privatizacije medija.
"Ova dva zakona, pre svega predlog zakona koji će verovatno prvi ući u skupštinsku proceduru, a to je zakon o javnom informisanju donosi nove izmene koje se pre svega tiču načina na koji država se ponaša na medijskom tržištu kao finansijer i vlasnik medija, zatim uvodi projektno finansiranje medijskih sadržaja", kaže Dragana Solomon.
Zanimljiv je bio stav i francuskog ambasadora Fransoa - Gzavijea Denija. On je rekao da se razvoj reforme medija pažljivo prati i da je posebno osetljivo pitanje konkurencije na tržištu.
Izvor: B92