Može li se kič oporezovati?!
„Slažem se da bi se određenom poreskom politikom mogli rešiti mnogi problemi u kulturi“, smatra akademik Ivan Jevtić. „Veoma je teško, međutim, odrediti šta je kič u umetnosti. Postoji ozbiljna, savremena i narodna muzika. Na primer, Svetlana Ražnatović izvodi savremenu narodnu muziku i voleli je mi ili ne, teško da to možemo da podvedemo pod šund, zato što svoj posao radi profesionalno. Ne znam kako bi se podvukla crta koja bi razgraničila kvalitetnu i nekvalitetnu umetnost. Tržište je slobodno i koji bi to cenzor mogao pošteno da uradi. Problem nekvalitetnog sadržaja i njegovih posledica najlakše bi se rešio ukoliko bi im se ukinuo publicitet koji imaju u medijima. Zato se zalažem da se raznorazni rijaliti emituju tek posle ponoći.“
Sociolog kulture i univerzitetski profesor dr Milena Dragićević Šešić smatra da je nemoguće oporezovati kič i šund, jer bi to izazvalo mnogo problema.
„Ko bi određivao šta je kič i šund“, upitala je.
„Lično mislim da znam gde su granice, ali to su samo moji kriterijumi. Bilo bi bolje povećati porez na alkohol, duvan, lutriju i na taj način, kao svuda u svetu, puniti budžet za kulturu. U nekadašnjoj Jugoslaviji postojala je komisija za šund, ali se nije previše dokazala, zato što nije ostala imuna na pritiske da se neki filmovi ne proglase šundom. Razumem umetnike koji su besni na kvazi kolege koji na kiču zarađuju, ali, upravo zahvaljujući njima i prihodima koje ostvaruju, izdavači i distributeri kupuju prava na vrhunska književna i filmska ostvarenja.“
Profesor dr Zoran Jevtović koji je, uz Divnu Vuksanović podržao predlog Milivoja Pavlovića na nedavnom savetovanju o kulturi, ukazuje na to da usamljeni glas iz SANU o zabrani emitovanja raznih rijalitija nije dobar. Zato što u vreme Interneta cenzure nisu moguće.
„Jedini način da država odbrani svoje građane je da se takve emisije dodatno oporezuju, a to bi bio i dodatni izvor prihoda za pravu kulturu. Srpska kultura nalazi se na raskrsnici. Sa jedne strane je tabloidizacija, a sa druge tradicionalna i zdrava kultura. Zato je potrebno formirati Visoki savet za kulturu i medije, koji bi odredio šta treba oporezovati, a šta ne. RTS kao javni servis, takođe, ima veliku ulogu u tabloidizaciji Srbije. Sigurno je da sa reprizama „Otpisanih“ i ostalih serija ne mogu da pariraju kanalima koji emituju „Farmu“ i „Velikog brata“. Mora se pronaći novac da bi se pariralo takvim sadržajima.“
Sociolog kulture Miloš Nemanjić smatra da nešto hitno treba da se uradi da bi se pokazalo kiču da ne može da dominira:
„Država na taj način ne uvodi cenzuru. S obzirom na to da nedostaju sredstva za pravu kulturu, oporezivanje kiča i šunda bi bilo dobar način za popunjavanje tog budžeta. Jer, najviše novca se vrti oko kiča i šunda, ne samo u muzici, već i u publicistici, feljtonistici, koji svakako utiču na tabloidizaciju Srbije.“
Akademik Ivan Jevtić nedavno je zatražio od SANU da se oglasi povodom televizijskih emisija „Veliki brat“ i „Farma“ koji, prema njegovom mišljenju, ugrožavaju moral i duh srpske nacije.
Jevtić je rekao da te emisije predstavljaju poniženje i uništavanje svega ljudskog, moralnog, duhovnog i da niko ništa ne preduzima, zbog nezavisnosti i slobode medija.
„Treba da postoji sloboda medija, ali zbog nečega što dira direktno u mentalno stanje nacije, Akademija je dužna da na neki način reguje. Treba pronaći način da se reaguje i zatvore ti izvori zla. To je nezdravo i treba mu stati na put.“
Izvor: Večernje novosti