Simply Red

Izgleda da su se svi prisutni u Hali "Pionir" dobro proveli - publika i svih jedanaest članova grupe ''Simply Red''! Nisu oni samo brojčano veliki bend. Sve ono što su godinama stvarali ostavilo je traga. Skoro svaku njihovu pesmu publika je oduševljeno prihvatala. Deklarišu se kao pop bend, pa ako ih slušate na CD-u možda to delom i jesu. Ali, ono što čujete kada su pred vama na bini, zapravo je fantastičan spoj fanka, soula i džeza, i sasvim malo popa.
Mik Haknel (Mick Hucknall) zaista je pravi frontmen benda. Nije lako imati na okupu toliko dobrih pojedinaca, i složiti ih sve u jednu tako skladnu priču. Oni su tu zbog pesama, a ne pesme zbog njih... A oni su, Ian Kirkham (klavijature i saksofon), Kenji Suzuki (gitara), Dave Clayton (klavijature), Pete Lewinson (bubnjevi), Steve Lewinson (bas gitara), Chris De Margery (flauta i saksofon), John Johnson (trombon i perkusije), Kevin Robinson (truba i flauta), i prateći vokali Sarah Brown i Dee Johnson.
Kako su i obećali na samom početku, bilo je i starih i novih pesama. Već kod četvrte, Mick je uzeo gitaru i zamolio publiku da mu pomogne uz "Holding Back The Years". Na gromoglasne aplauze odgovarao je sa ‘’hvala’’. Zaista se sve vreme trudio da komunicira, uključi publiku u koncert i veče učini prijatnim i za pamćenje. "Money's Too Tight To Mention" i "Something Got Me Started" za kraj, posle sat i pet minuta svirke.
Posle nekoliko minuta neverovatne buke kojom je publika tražila bis, odsvirali su ‘’Stars’’ i “Fairground”. Ni to nije bilo dovoljno… Nakon “Sunrise” uz početne tonove jedne dobro poznate pesme, Mick je zamolio publiku da je zapeva… “If you don’t know me by now, you will never, never, never know me…”
Dobra svirka i lepa atmosfera. I oni su poželeli da opet dođu. Čekamo ih.