U kriznim situacijama potrebni su nam autokratski lideri

Pitali smo ga za njegovo mišljenje o karakteristikama pravog lidera, njegovom uticaju na okolinu i strastima koje ga pokreću. Dr Wallbridge ističe važnost edukacije u liderskom razvoju. Na primer, EMBA program na COTRUGLI Business School jedan je od onih koji veliku pažnju polaže na “soft skills” kao što su lični razvoj i liderstvo i podstiče razvijanje liderskih kvaliteta – jer svako od nas može da postane uspešan lider.

Smatrate li da se osoba rađa kao lider ili se liderske osobine vremenom razvijaju?
Brojna istraživanja u proteklih 15 godina su pokušala da ustanove da li postoje zajedničke karakteristike lidera. Veliki izazov je predstavljala činjenica da se često fokusiramo na mali broj ljudi i mali broj različitih karakteristika. To nas dovodi u sferu takozvanog «herojskog liderstva» koja lidere percipira kao heroje, kao pojedince različite od većine drugih, ili kao one koji pronalaze izlaz iz velikih kriza. Ovakva percepcija lidera je dosta problematična iz razloga što ne povezuje lidere sa organizacijama i realnim vremenom. Danas se od izvanrednih pojedinaca zahteva da se istaknu i podstaknu pozitivne promene. Sada su nam potrebni pojedinci koji će, unutar svojih organizacija, kontinuirano demonstrirati efikasan stil vođenja.
Smatram da postoje pojedinci sa izraženijim urođenim karakteristikama lidera, ali to ne znači da svako od nas ne može da postane uspešan lider. Svako može da radi na sebi i izgradi svoj stil vođenja. Važno je naglasiti da veliku ulogu u tom procesu imaju upravo poslovne škole i spcijalizovani programi koji podstiču razvijanje liderskih karakteristika. Naravno da ima i ljudi koji nikada neće postati lideri, ali smatram da je većina ljudi sposobna da se razvije u prave lidere.

Možete li da navedete nekoliko karakteristika uspešnog lidera?
Pravi lider ima jasnu viziju, pokreće ga nešto daleko i teško razumljivo posmatračima sa strane. Orjentisan je prema budućnosti koju doživljava kao veliku priliku. Uspešni lideri svoje vizije prenose sa mnogo strasti i integriteta, a ljudi im sa lakoćom veruju. Smatram da su upravo vizija, integritet i strast ključne karakteristike uspešnih lidera. Njihova vizija često je «veća od njih samih»; ona nije potekla iz lične koristi, već je usmerena na opšti napredak i prosperitet.

Da li je neophodno da pravi lider poseduje harizmu?
Postoje određeni pojedinci koji se često opisuju kao harizmatični. Takve osobe poseduju specifičan tip osobina koje im, na neki način, omogućavaju veći uticaj na druge ljude. One često smatraju da su «veće od života». Neke osobe jednostavno poseduju harizmu, bilo da je ona urođena ili sistematski razvijena vremenom. Entuzijazam, strast i predanost prema višem cilju svakako može da utiče na harizmu.
Takođe, efikasni lideri imaju veliki uticaj na svoju okolinu, organizacijsku kulturu, atmosferu i etičke standarde. Oni su često glavni pokretači inovativnosti u organizacijama. Oni nisu zaduženi za vođenje ili obavljanje posla, njihova uloga je stvaranje stimulativne atmosfere i zajedničkog cilja organizacije.

Smatra se da je samopouzdanje jedna od ključnih liderskih karakteristika. Gde je granica između samopouzdanja i arogancije?
Lideri koji imaju značajan uticaj na mnoge pojedince koji ih slede svakako treba da poseduju određenu količinu odlučnosti i razboritosti. Zbog svojih jasnih vizija i ciljeva kao i zbog svoje izrazite predanosti njima, lideri se često ne slažu sa ljudima oko sebe. U ovom slučaju istorija može da nam posluži kao najbolji pokazatelj. U organizacijskom smislu, njihova fanatičnost i strast za konstantnim unapređivanjem često se pokazuje kroz veću produktivnost, kvalitetniji proizvod i/ili uslugu. Isto tako, poznato je da neki pojedinci znaju da mešaju samouvereni stav ili odlučnost drugih ljudi sa arogancijom, pogotovo u slučaju kada se njihova mišljenja ili stavovi ne poklapaju. Ovde se radi o percepciji koja ne mora uvek da bude ispravna.

Koje metode lider treba da koristi kako bi povećao motivaciju i disciplinu zaposlenih?
U ovom kontekstu, efikasan menadžer i lider, prepoznaje da su različiti pojedinci u organizaciji motivisani različitim faktorima. Njihova uloga je vrlo važna u izgradnji i prilagodjavanju sredini, koju je potrebno korigovati u skladu sa promenama u motivacijskim potrebama zaposlenog. Posebno je zanimljivo pitanje discipline. Smatram da globalno uspešne organizacije ne poseduju samo zajedničku viziju i strast, već i disciplinu. Radi se zapravo o disciplinovanoj realizaciji vizije. Isto tako, disciplina je jedna od ključnih odrednica uspešnih timova. Uspešne organizacije su uspele da izgrade neophodni nivo discipline u kontekstu ključnih procesa i rokova, kao i kod upravljanja ključnim resursima.

Koji stil vodjenja smatrate da je prikladniji, autokratski ili demokratski i zašto? Koje su prednosti i mane svakog?
Ovde ne postoji konkretan odgovor. Pre bih rekao da se radi o izboru adekvatnog stila vođenja u pravo vreme, zavisno od vrste delatnosti u kojoj se primenjuje. U kriznim situacijama potrebniji su nam lideri i manadžeri čiji stil vođenja možemo okarakterizovati više kao autokratski. U takvim situacijama potrebni su nam jasni odgovori i instrukcije. Opet s druge strane, demokratski stil vođenja smatram primerenijim u «mirnijim» intervalima poslovanja. Primena navedenih stilova vođenja takođe dosta zavisi od vrste organizacije i njenim zaposlenima. Isto tako, organizacije sa velikim procentom visoko edukovanih zaposlenih (npr. naučnika) ne reaguje najbolje na autokratski stil vođenja. Zaposleni uglavnom žele da se osećaju cenjeno i uvaženo i vole da se njihovo znanje poštuje.

Da li postoji opasnost da lider zloupotrebi svoju poziciju i na koji način to možemo da sprečimo?
Smatram da pojedinac može relativno lako da dođe na neki položaj koji mu daje osećaj moći. Možemo da uzmemo Enron kao dobar primer, u kojem se dogodio apsolutni kolaps moći. Osećaj moći često se dovodi u vezu sa problemom ega. Došava se da neke osobe, kada dođu do određenog položaja u svojoj karijeri, izgube osećaj poštovanja prema kolegama i drugim osobama sa kojima sarađuju i postanu opsednuti samim sobom. Sličan primer smo videli u mnogim renomiranim organizacijama širom sveta proteklih godina.

Koji je Vaš savet za lidere 21. veka?
Moj savet bi ukratko glasio: imajte jasnu viziju, birajte područje poslovanja koje Vam je od posebne važnosti i interesa, uključite strast i poštujte svoje vrednosti.

Saznajte više o liderstvu od dr Gavina Wallbridge na Experience EMBA dogadjaju koji organizuje COTRUGLI Business School i iskuse vrhunski kvalitet programa koji je završilo preko 1.300 lidera u reginu. Prijavite se danas!