Prizivaju Veliku Albaniju
Konačni cilj Albanaca jeste ujedinjenje u zajedničku državu na Balkanu. Prvi korak je sjedinjenje Albanije i Kosova. To je proces koji se odigrava uz prećutni blagoslov međunarodne zajednice, koja na njega gleda zatvorenih očiju.
U ovom kontekstu treba čitati i izjavu bivšeg predsednika Albanije Alfreda Mojsijua, koji je u ponedeljak rekao da je „došlo vreme za ujedinjenje Kosova sa Albanijom“. Njegov istup samo je poslednji u nizu signala sa one strane Prokletija da se podgrejavaju stare težnje Albanaca, i to bez reakcija EU.
Slična ocena stigla je pre manje od godinu dana sa najvišeg mesta, od albanskog šefa države Saljija Beriše, koji se založio „za ujedinjenje svih Albanaca, bez obzira na to gde žive“. Političari sa Kosova i Metohije zasad tvrde da će albansko nacionalno jedinstvo biti postignuto kroz EU, mada niko ne sumnja da je i njihov cilj zajednička država.
Na poslednje ispade o prekrajanju granica zvanični Beograd odgovara da „Albanci Srbiju ne mogu da dele ni na KiM, niti bilo gde drugde na našem delu teritorije“.
„Ovakve izjave trebalo bi da zabrinu međunarodnu zajednicu“, kaže savetnik predsednika Srbije Marko Đurić. „Mojsiju nije usamljen, jer je mnogo onih koji sanjaju da prekroje mape na Balkanu na račun Srbije.“
Raspisivanje referenduma o ujedinjenju Albanije i Kosova stalni je zahtev albanskog Crveno-crnog saveza, čiji je lider Kreshnik Spahiju, uz Koča Danaja, u krugu najvatrenijih zagovornika što bržeg sjedinjenja prostora na kojima žive Albanci. Zahtev za referendum početkom godine ova politička snaga predala je Centralnoj izbornoj komisiji Albanije. Prema njihovim planovima, ujedinjenje Albanije i Kosova trebalo bi da se dogodi pre pristupanja EU. Njihov glavni sagovornik na Kosovu je Aljbin Kurti, vođa pokreta „Samoopredeljenje“.
Ujedinjavanje Albanije i Kosova Mojsiju vidi najpre u formi konfederacije. Kada Kosovo postane članica UN, NATO i EU, smatra on, biće lakša koordinacija delovanja Albanaca u regionu. To će biti ključ za kulturno i ekonomsko, a kasnije i drugo ujedinjenje.
Da je stvaranje Velike Albanije konačni cilj albanskog delovanja na Balkanu smatra profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Ratko Marković. On podseća da težnja o stvaranju Velike Albanije traje koliko i sama albanska država.
„Od njenog nastanka proturaju se priče da je ona mala i da bi u njoj trebalo da se nađu svi Albanci na Balkanu“, objašnjava profesor Marković. „Svima je jasno da je to konačni cilj, jer je logično da jedna nacija koja živi u dve ili više sudsednih država ima težnje ka ujedinjenju. Nezavisno Kosovo, koje su priznale glavne svetske sile, samo je etapa na tom putu, a prvi sledeći korak je ujedinjenje Kosova i Albanije. Tražiće oni i delove Crne Gore, Makedonije i Grčke, pa i Srbije.“
Marković ističe da je Srbija napravila kobnu grešku još posle Drugog svetskog rata kada je Albancima dozvolila etničku autonomiju, što je bila uvertira u kasnije probleme. Za razliku od Srbije, Grčka i Crna Gora primenile su druge ključeve za garantovanje prava na albansku autonomiju, što može da uspori njihove težnje.
„Međunarodni poredak ne zasniva se na pravu, već na odnosu snaga“, napominje profesor Marković. „On trenutno omogućava da se ovakve promene granica najavljuju. Proevropski ciljevi političara u pokrajini samo su retorika, koja nema veze za poštovanjem evropskih vrednosti. Do njih uostalom ne drži ni sama EU, koja će uskoro obeležiti 40 godina postojanja dokumenta iz Helsinkija. Ništa od onoga što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji nije bilo u skladu sa ovim aktom.“
Albanci veruju da je došao trenutak da zaokruže proces nacionalnog ujedinjenja. Kada će se to i dogoditi, teško je predvideti. Imaju snažnu podršku SAD, ali i drugih država - kaže profesor Predrag Simić.
Ni profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Predrag Simić ne očekuje bilo kakve rekacije iz sveta na sve glasnije pozive na albansko ujedinjenje:
„Svedoci smo da se u Albaniji, pa i na Kosovu, otvoreno govori o ispravljanju istorijskih nepravdi nad albanskim narodom, reviziji Versajskog ugovora, kao i objedinjavanju albanskog kulturnog prostora.“
Posebno zabrinjava činjenica da granica Kosova i Albanije već duže od decenije postoji samo na mapama. Ništa veći spokoj Balkanu neće doneti ni odredbe albansko-kosovskog vojnog sporazuma, koji podrazumeva tesnu saradnju i razmenu borbenih jedinica albanske vojske i Kosovskih zaštitnih snaga. U bezbednosnim krugovima ovo se smatra samo fazom u sjedinjavanju južne srpske pokrajine i Albanije.
Posebno su opasne one odredbe sporazuma koje predviđaju da albanske jedinice borave na prostoru Kosova, iako ono nema puno međunarodno priznanje i suverenitet. Priština će tako dobijati direktnu pomoć Albanije u oblasti obuke i usavršavanja kadra KBS.
Izvor: Novosti