Beograd: Ostalo devet bioskopa - od 47
Odlazak u bioskop nekada je bio na redovnom repertoaru izlazaka, a napuštena i zaboravljena ruševina bez prozora s fasadom prepunom grafita, sada je prosečna slika beogradskog bioskopa.
ZVEZDA - Najstariji bioskop u Beogradu, podignut 1911. Zatvoren već godinama.
VOŽDOVAC - Šest godina u njemu radio salon automobila. Ruiniran čeka dalju sudbinu.
JUGOSLAVIJA - Odlučeno da se sanira i ustupi MP „Duško Radović“. KOZARA - Uz još četiri bioskopa „Kozaru“ je još 2008. kupio hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik lanca „Idea”. Nezvanično, zgarište nekada najlepše sale u gradu rekonstruiše se i pretvara u supermarket.
ODEON - Nakon zatvaranja 2007, na njegovom ulazu su rešetke iza kojih povremeno prespavaju beskućnici.
JADRAN - Izgrađen na Trgu Republike 1930. Rasprodat i već godinama prepoznatljiv kao poslastičarnica.
BALKAN - 1899. održana jedna od prvih filmskih projekcija, a 1912. otvoren je prvi stalni bioskop Grand. Od 2008. radio je zahvaljujući Darku Bajiću, dve godine kasnije zatvoren je zbog hitne rekonstrukcije koja je ubrzo obustavljena.
Ne računajući „Kolosej” koji je, kako se saznaje, samo privremeno zatvoren zbog raskida ugovora zakupca i šoping mola, bioskopska knjiga u Beogradu spala je na devet slova. Piraterija, nemaština i nove tehnologije uticale su na smanjene broja bioskopske publike, ali su i nebriga i privatizacija koja je na ovim prostorima pokazala svoje najtamnije lice, doveli do toga da nekada kulturni prostori zamru, propadnu ili se pretvore u kafiće, poslastičarnice, kockarnice...
- Bioskopi su devedesetih počeli da nestaju zbog embarga i slabije distribucije iz inostranstva, a onda je došla privatizacija „Beograd filma”, i sada imamo ruglo u centru grada i šire. Bioskop je kolektivni čin, ljudi dele emociju, i ne može ga zameniti televizija ili gledanje filma kod kuće. Ovo je sistemsko pitanje i od važnosti za domaću kinematografiju koja zbog svega trpi - ističe glumac Gordan Kičić.
„Beograd film” privatizovan je 2007. zajedno sa 14 najpoznatijih bioskopa u gradu. Otkupljeni od države, na bioskopima su se ubrzo pojavljivali katanci na vratima. Šest godina pošto je preuzeo većinsko vlasništvo nad „Beograd filmom“, Nikola Đivanović je u nagodbi sa tužilaštvom priznao da je u privatizaciji bilo nezakonitosti.
- Nestajanje bioskopa ne utiče samo na kulturnu ponudu samog grada već i na uslove za razvoj nacionalne kinematografije. Ono što se nameće kao pitanje samom društvu jeste da li želi i na koji način može da sačuva sopstvene interese (u ovoj sferi) u kontekstu tržišne ekonomije?”, suštinsko pitanje postavlja svojim kreativnim akcijama već dve godine grupa Povratak otpisanih.
Izvor: 24sata.rs