Hitna pomoć – ne baš tako hitna, a nije baš ni pomoć

- Hitna pomoć, izvolite.

- Dobro jutro, nalazimo se tu i tu i imamo jednog momka ovde kojem je pozlilo, verovatno od alkohola. Trenutno je bez svesti, ne znamo šta da radimo i molim vas pošaljite ambulantna kola po njega.

- Vodite ga na toksikologiju.

Kada su neki drugari pokušali da podignu ovog mladića, od tog posla, naravno, nije bilo ništa. Jer, podići onesvešćenog, umtrvljenog čoveka nije isto što i podići ga kada je u svesnom stanju. Nagovoriti beogradskog taksistu da bude human u dovoljnoj meri da pomogne da se ovakav neko preveze do Hitne pomoći je kao naterati Vladu i Skupštinu Srbije da svojim članovima sa političkim funkcijama smanji plate kako bi nahranili siromašne – nemoguće.

Nakon nekoliko minuta druga devojka je probala i dobila, u neku ruku, normalniju operaterku. Ova je rekla da će im poslati neko vozilo, ali moja drugarica je, posle još 20 minuta čekanja, ponovo okrenula i dobila istu onu neprijatnu, nekulturnu, neprofesionalnu, drsku i bezobraznu od prvog puta.

- Gospođo, nema ambulantnih kola i dalje, momak ne može da priča, ne reaguje ni na šta, drugovi ga drže da ne padne.

- Nemoguće je da je to od alkohola, nije toliko popio! Pitaj ga šta mu je!

- Gospođo, dečko ne može da govori nije mu dobro, hoćete li više poslati ta kola?

- Neću. Zvaću sada policiju, pa će oni doći a onda će doći hitna pomoć. Ja sam vam rekla da ga vodite na toksikologiju i što ga niste vodili?

- Kako vas nije sramota da odbijate da pošaljete kola po čoveka koji je u nesvesti pola sata i na šta to liči?

- OVO SE SNIMA, NEMOJTE DA STE BEZOBRAZNI, VOZITE GA SAMI!

Pa jebem ti život, je l’ to moguće?

Jasno je da Hitna pomoć ima pune ruke posla, naročito vikendom. Tuče, ubadanja, upucavanja, gaženja kolima, padovi kroz prozore dok se pevaju narodnjaci na osamnaestim rođendanima, tradicionalne srpske svađe među prijateljima - sve su to učestale pojave u jednom dvomilionskom gradu. Naročito su učestale vikendom kada naš narod voli da se opusti od celonedeljnog rada, našika se i pravi haos. U celoj toj priči, jasno je i da im prioritet nije svako ko malo više popije, pa se tetura, povraća i peva najveće hitove „Kosovskih božura“ idući sredinom ulice. Ipak, kada neko sebe dovede u stanje takve alkoholisanosti da ostane bez svesti, to bi nekako moglo da se smatra hitnim slučajem.

Jeste, kreten je što je sebi dozvolio da se napije toliko, al’ ne treba sada da ga pustiš da se u predkomatoznom stanju raspada po ulici zbog toga. Sa druge strane, kreten je i onaj ko uspe da se sudari sa tramvajem. Pa tramvaj ima trijes’ metara, crvene ili zelene je boje i ide po šinama. Nije kao da je nevidljiv ili da može divlje da skrene ili pravi neke ozbiljne manevre. Međutim, kada neko uspe da svojom genijalnošću overi tramvaj kolima, zakuca se u kontrolnu tablu i otvori lobanju sebi, sumnjam da će gospođa iz hitne pomoći reći: „Pitajte ga koliko dugo ima vozačku dozvolu i zna li on da prema saobraćajnim propisima tramvaj uvek ima prednost?“ Verujem da će umesto takvih glupih pitanja jednostavno odmah poslati kola hitne pomoći po njega. Zamislite da se potuku klinci od 16 godina u diskoteci, izbodu noževima, porazbijaju glave pikslama... Zovete Hitnu, javlja se ta operaterka i kaže: „Šta će deca od 16 godina u klubu i odakle njima uopšte noževi? Pitajte ih to!“ (nije da nije pitanje na mestu, ali opet) Kapirate?

Solidarnost taksista neću da komentarišem. Njih čovek i da razume sa jedne i da ubije sa druge strane, to je već posebna priča. Ali medicinski radnik kojem saopštiš da je neko u narkozi od alkohola leži onesvešćen na ulici i ne reaguje te da mu je potrebna hitna pomoć a on ti na to kaže: „Pitaj ga šta mu je“ i odbije da pošalje lekare u pomoć? Dajte, ljudi, ne zajebavajte.

Naravno, policija je došla, pozvala hitnu i ovi su se stvorili tu posle nekoliko minuta. Za sve to je bilo potrebno više od pola sata od inicijalnog poziva. Za to vreme, u zavisnosti od toga koliko je otrovan bio, ovaj je mogao da dobije i epi-napad ili štagod da može da se desi u trenutku kada se od količine etanola u krvi neko onesvesti. Ovim putem pozivam gospođu iz Hitne pomoći da se sama prijavi svojim nadređenima i da 20% svoje mesečne plate za septembrar da u humanitarne svrhe. I umesto da se bavi moralnom i intelektualnom ispravnošću postupanja koje ljude dovede u teško stanje, neka se bavi njihovim lečenjem odnosno pružanjem pomoći sa svoje strane. Za ovo drugo postoje neki drugi ljudi i institucije. Jer ako bi se hitnost medicinske pomoći cenila prema tome da li je neko sebe doveo u nesrećnu situaciju na dovoljno intelektualan način da bi mu pomoć bila ukazana, poumirali bi na ulicama gotovo svi živi.