Glas za Đavolju varoš, II deo

Zvanična evidencija o broju poseta Đavoljoj varoši vodi se od 2008. godine kada je lokalitet posetilo oko 40.000 ljudi, ove godine do sada je evidentirano oko 18.000 poseta. Zaposleni u AD "Planinka", koja je zvanični staralac ovog lokaliteta, nadaju se da će do kraja godine zabeležiti posetu od 100.000 gostiju.
Cena piva i sokova koji se prave od Prolom vode je 120 dinara.

Kako se sve leči narod u Srbiji?

Pažnju posetilaca, ipak, više privlači crvena voda, i Crveno vrelo, jedan od izvora ekstremno kisele i prezasićene vode. Hemičari procenjuju da je pH vrednost vode u Đavoljoj jarugi 1, 5.

- Ta voda nije za piće, ne može da se stavi na jezik. U vodi ima mnogo raznih minerala: gvožđa, bakra, aluminijuma, cinka. Nauka kaže da se voda ne koristi, ali naš narod kaže da nije loše da se "gutne" malo za želudac, čak je narod izmislio i dozu, jedan rakijski zatvarač - priča Tanasković.

Najupečatljiviji deo varoši je Đavolja jaruga do koje se stiže strmim stepenicama, posle pešačenja pored starih srednjovekovnih rudarskih okana. Ostaci malih šupljina u stenama, bude jezu podsećajući na težak život rudara Sasa koje je u ove krajeve doveo kralj Uroš. Ruda se vadila bakljama i u ležećem položaju, u tunelima koji su bili povezani žicom.

- Ovo je u srednjem veku bio rudarski kraj, a Sasi su bili poznati evropski rudari. U selu Štava u ovom kraju ima još potomaka saskih porodica, koji su u potpunosti asimilovani. (old_image)Imaju srpska imena, primili su pravoslavnu veru i ne vole da se izjašnjavaju kao Sasi. Jedan od vodiča, koji zna za svoje sasko poreklo, jednom je, malo u afektu, kad je neko naopako ispričao neku legendu, rekao: "Ajd` da ti pravi Sas kaže legendu" - priča Tanasković.

Čujemo da je ovaj kraj imao oduvek neku muku. Sifilis je posle Drugog svetskog rata harao ovim krajevima, doktori su neka sela lečili po tri godine, da bi se bolest iskorenila tek 1948. kad je u Titovu Jugoslaviju ušao penicilin.

Legenda i nauka

Đavolja jaruga je svojevrstan centar Đavolje varoši, iz jaruge se pruža pogled na Paklenu jarugu.

- Ovo što vidite i u jednoj i drugoj jaruzi, stvorila je priroda. Sve deluje mistično pa se smišljaju legende - priča Tanasković.

Prema jednoj legendi, ovde su nekad živeli mirni i Bogu privrženi ljudi. Zasmeta to Đavolu i on njima spremi kiselu vodu. Kad ljudi kušaše ovu vodu, poremetiše umom i odlučiše da venčaju brata i sestru. Krenuše svatovi prema crkvi, a dobra vila uz Božiju pomoć osujeti ovu neprirodnu vezu. Bog dunu i nastade jak vetar koji okameni svatove. Druga legenda kaže da je neki čovek dugo nosio Đavola na leđima, i nikako nije mogao da ga se otarasi, dok nije prespavao u Đavoljoj varoši. U znak zahvalnosti podigao je crkvu.

(old_image) I zaista u Đavoljoj varoši postoji crkvica Svete Petke, a narod veruje da će se sve muke otarasiti ako prenoći na tom mestu.

- I sada svet priča "kome je đavo na leđima", da prenoći ovde jednu noć da se otarasi đavola - kazuje Tanasković.

Narod na stabla kači bele trake od platna, koje prethodno stavi na čelo. Veruje se da će tako nestati glavobolja i svaka muka, a naš vodič nam priznaje da zaposleni svakodnevno skidaju ove trake s drveća. I zaista i pored lošeg puta Đavolja varoš se može pohvaliti čistoćom, skoro na svakom koraku su uredno postavljene kante za smeće koje se redovno prazne.

Nauka kaže da je Đavolja varoš plod erozivnog procesa. Erozija nosi zemljište ispod blokova, tako se stvaraju firuge. Slični procesi postoje i u Italiji, Francuskoj, Kavkazu, ali ono što Đavolju varoš izdvaja od ovih mesta je dužina procesa.

- Ima mnogo indikatora o trajanju procesa. To su sastav tla, mnogi minerali i stipsa. Dolazi do blage cementacije figura koje opstaju. U Đavoljoj varoši je 1977. godine bilo oko 202 figure, sada ih je sigurno više. Pretpostavlja se da je ovde pre nekoliko miliona godina bio i vulkanski krater - priča Tanasković.

Predeo kojim dominiraju figure mlade, mladoženje i starog svata, visine oko dva do 15 metara i širine od 0,5 do tri metra, poznat je i po kamenim kapama na vrhu svake figure.

Neslućene mogućnosti i novi izazovi

- Glasanje je još mukotrpan posao, uključila se i država. Ako bi Đavolja varoš bila izabrana za jedno od sedam svetskih čuda prirode, otvorile bi se neslućene mogućnosti. To bi mnogo značilo za ovo mesto, ali poznajući prilike, ja sumnjam koliko ćemo biti spremni da dočekamo goste i da sve organizujemo, no nadam se da će sve biti u redu. Put je loš, treba pripremiti aeorodrome u Nišu, pa u Prištini, napraviti prilaze, i žičaru da bi se zaštitio lokalitet - naglašava Tanasković.

(old_image) Prva faza glasanja je uspešno okončana, od 7. januara 2009. počela je druga faza glasanja koja traje do 7. jula 2009.

Pre dve godine agencija Bernarda Vebera iz Švajcarske pokrenula je preko Interneta akciju za izbor sedam svetskih čuda prirode. Posle prve faze glasanja među 170 spomenika prirode iz celog sveta, Đavolja varoš iz Srbije našla se u grupi od 77 pretendenata za to priznanje, zauzevši prvo mesto u Evropi, a 11. u svetu.

Sa Balkana pored Đavolje varoši na listi su još dva kandidata: bugarsko Srebrno jezero i rumunska pećina Šarisoara na Karpatima. Srbija je bolje rangirana od komšija, a naš glavni protivkandidat je Kapadokija. Ko će biti izabran u Sedam svetskih čuda prirode, znaće se polovinom 2011. godine. Do tada glasajte na www.djavoljavaros.com

Danijela Tadić