Dosije: GMD – genetski modifikovana država
Jeste, hrana se genetski modifikuje iz različitih razloga, a najvažniji među njima su povećavanje otpornosti na razne bolesti ili pesticide kojima se tretiraju, a takođe i radi obezbeđivanja većih prinosa. Činjenica je i da multinacionalnim korporacijama koje zarađuju milijarde od ovoga ide u korist da GMO proizvode reklamiraju kao zdrave i bezbedne. Iako postoji širok naučni konsenzus o tome da GMO hrana nije opasnija za ljudsko zdravlje od hrane koja nije genetski tretirana, sa druge strane su prisutne i veoma jake struje u naučnoj zajednici širom sveta koje tvrde da ovakve izmene dovode do potencijalne štetnosti koja vodi raznim oboljenjima a naročito različitim tipovima kancera kod ljudi.
I onda nešto razmislim o tome kako se mi u Srbiji zapravo hranimo. Osnova ishrane kod nas je hleb od belog brašna. Pšenici se pre mlevenja uklanjaju ljuska i klica – što će reći, ostaje bez najvećeg dela svih vitamina i minerala, pa se tako dobijeno seme melje. Ovo oduzima brašnu svaki nutritivni kvalitet koji pšenica od koje je napravljeno poseduje. E, da – prirodno brašno je žućkasto, pa se izbeljuje kalijum-bromatom, hlor dioksidom i drugim agensima kako bi se uklonila ova boja i dale mu se određene karakteristike. Osim toga, u beli hleb ide toliko soli da sa tri kriške ispunjavate celokupnu dnevnu potrebu organizma za solju, a sa pet unosite maksimalnu preporučenu dozu.
Pored belog hleba imamo slaninu, razna lisnata i druga testa u pekarama, masne pite, gomilu najrazličitijih kolača, sokove i gazirana pića koji sadrže neverovatne količine najnekvalitetnijeg rafinisanog belog šećera (pročitajte nutritivne vrednosti KokaKole koja ima 108 grama šećera po litru), fast-food proizvode kojima sa gotovo nula vitamina i minerala u sebe unosite dnevnu potrebu organizma za solju, šećerom i kalorijama (veliki milk-šejk od jagode u mekdonaldsu ima oko 600 kalorija), prženo meso, pečeno meso, pohovano meso i ostale „specijalitete“ koji plivaju u mašćuri, kobasice, paštete, parizeri, viršle, ogromne količine dugotrajnog mleka i mlečnih proizvoda koji sadrže fantastične količine emulgatora i teži su za jetru nego pojedini lekovi, širok spektar proizvoda koji sadrže aspartam i druge otrovne veštačke zaslađivače i još mnogo tih divnih, najukusnijih stvari na svetu od kojih se većini nas sastoji oko 80-90% ukupne ishrane. Sve zdravo? Ni od čega se ne dobija rak ili neka druga bolest?
Osim toga, u svetskom vrhu smo po broju pušača u odnosu na populaciju, živimo u zagađenoj sredini, bombardovani smo osiromašenim uranijumom 1999. godine; jedemo na dnevnoj osnovi više kafetina, bensedina, lorazepama, brufena, raptena, analgina, baralgina, nimulida, bromazepama i drugih lekova nego što cela Krka, Zorka i ICN Galenika mogu da proizvedu, ne razdvajamo se od mobilnih telefona i prenosivih računara; koristimo (kao i ceo svet) PVC stolariju, cevi i sve ostalo, iako je naučno dokazano da je polivinilhlorid veoma jak kancerogeni agens i tako dalje i tome slično. Sve je to sjajno za želudac, pluća, nerve i mozak, krvnu sliku, jetru, bubrege...
I sada nam kao smeta GMO? Što kaže moja drugarica Staša Koprivica – „Ako jedeš svaki dan u pekari, nemaš pravo da se žališ na GMO“. Pored svih sranja koja na dnevnoj osnovi unosimo u sebe, genetski modifikovana hrana je naša najmanja briga, verujte mi. Uostalom, kupovina GMO hrane je stvar izbora, kao i sve drugo. Ovu običnu obeležiš kao organsku pa pljesneš 3 puta veću cenu na nju da bi tukao naivčine po ušima, a ovu „buđavu“ GMO hranu takođe obeležiš za nas glupe, koji nemamo problem sa njom. Pa ko voli – nek’ izvoli.
I ne zaboravite: Čim se neko izrazito jako zalaže u vezi sa nečime, pozitivno ili negativno – sigurno ima neki interes u tome. Interes prodavaca GMO znamo – profit; ali me zanima ko puni džepove ovih fanatičnih protivnika koji o GMO uglavnom ne znaju ništa, ali su veoma protiv njega. Najgora genetska modifikacija je ona koju masovni mediji i jaka propaganda naprave od ljudske svesti – jer za većinu bolesti danas postoje lekovi, a glupost je, nažalost, neizlečiva.