Bolje da imate dobar stav nego pamet...

Svako od nas se susreće sa problemima i negativnim periodima u životu koji mogu da budu izvan naše kontrole. Kada sve krene nizbrdo, neki ljudi su sposobni da relativno lako prevaziđu životne nedaće, da izbegnu malodušnost i duševni nemir, dok drugi posustanu. Psiholozi ističu da nije bitno u koliko bezizlaznoj situaciji se nalazimo, već na koji način posmatramo probleme. Ako smo već neko vreme nezadovoljni, frustrirani ili nesrećni, možda bi trebalo da preispitamo svoje stavove, način na koji razmišljamo i doživljavamo svet i sebe unutar njega. Kada problemi počnu da se nižu jedan za drugim, kad već ne možemo da ih izbegnemo, potrebno je da razmislimo o drugačijem pristupu i da stvari pogledamo iz drugačije perspektive. I onda, kada ne možemo da utičemo na neke događaje, rešenja uvek ima: možemo da utičemo na to kako ćemo na njih da reagujemo i možemo da naučimo kako bolje da rešavamo emotivne probleme.

Dobra vest je što se loša vest može pretvoriti u dobru - kada promenimo svoj stav, rekao je Norman Vinsent Pil, autor svetskog bestselera „Moć pozitivnog mišljenja“. Za sve što radimo u životu važan je stav. Stav je način na koji pristupamo životu. Stav je važniji od talenta, inteligencije, okolnosti, novca i sreće. Odlučujući faktor za ono što postajemo u mnogim oblastima u svom životu. Više od 85 posto uspeha postiženo zbog stava, a manje od 15 posto zbog sposobnosti, pokazala su istraživanja.

Zašto neki ljudi uvek imaju sreće, dok se drugima nije tako posrećilo? Tajna je u pozitivnom stavu, tvrde psiholozi. Stavovi imaju tajnu moć, jer utiču na sve što činimo. V. Klement je rekao: „Mala razlika među ljudima je stav prema životu. Velika je razlika je li on pozitivan ili negativan“. Na životne prepreke i teškoće potrebno je gledati kao izazov, a ne kao povod za depresivna stanja. Umesto da mislite „Zašto se meni ovo stalno dešava?” mislite „I ranije sam uspevao da izađem na kraj sa teškim situacijama, pa ću i sa ovom”. Promena „atmosfere“ koja nastaje promenom stava, može značajno promeniti našu percepciju (opažanje). A kada se naša percepcija menja, tada se menjaju i buduće okolnosti našeg života – kaže Džudi Vilijams. To je magija stava.

SVE ILI NIŠTA VODI U DEPRESIJU

Razmišljanje u krajnostima, crno ili belo, dobro ili loše, sad ili nikad, narušava psihičko zdravlje, put je u usamljenost i ogorčenost, jer nas navodi da verujemo kako je sve ili apsolutno dobro, ili apsolutno loše. Stav sve ili ništa, prisutan je kod depresivnih ljudi širom sveta. Glavni razlog zbog kojeg su ljudi depresivni je način na koji doživljavaju stvarnost i jer im je teško da prihvate nijanse. Ako sebi prišijemo etiketu - „Ja sam gubitnik“ ili „Ja sam bezvredna osoba“, oduzimamo sebi kontrolu nad onim što radimo, a počećemo i da verujemo ovim negativnim mislima. Realno je priznati da većina događaja nije potpuna katastrofa ili apsolutno divna, nego sadrži elemente dobrog i lošeg, čitav spektar nijansi. Vrlo malo brakova, prijateljstava, godišnjih odmora ili poslova su potpuna „tragedija“. Uglavnom sadrže niz različitih elemenata. Za zdrav emotivni život potrebna je ravnoteža osećanja, a ne krajnosti. Važno je uključiti nijanse sive u crno-belo razmišljanje. Nijanse sive u velikoj meri redukuju ili zaustavljaju emocionalno nabijene misli koje su potrebne za „održavanje“ depresije. Važno je shvatiti i da jedan propust ne znači da treba da odustanemo.

MOGUĆNOST IZBORA

Mi smo ti koji odlučujemo kako ćemo da reagujemo na situaciju, kako ćemo nešto primiti i prihvatiti. Sami biramo svoj stav, pa ga možemo i promeniti. Svakom problemu možemo pristupiti tako što ćemo opažati njegove negativne strane i povećavati ih, davati im na značaju; ili možemo da zauzmemo optimističan, pozitivan stav i da odmah počnemo da tražimo kreativno rešenje. Ljudi s pozitivnim stavom uvek očekuju najbolji, a s negativnim stavom, najgori scenario. Očekivanja im se uglavnom i - ispune.

Ako u nešto ulazimo s negativnim očekivanjima, veća je verovatnoća da će se nešto negativno i dogoditi, budući da podsvesno delujemo u tom smeru. Ako nam stav ne pomaže verovatno je negativan, radi protiv nas i zadržava nas na način kojeg nismo ni svesni. Lako je uvući se u negativno razmišljanje. Najčešće, stvari koje imamo i ljude oko sebe uzimamo zdravo za gotovo bez imalo zahvalnosti, a sve ono što nemamo shvatamo vrlo ozbiljno, što uzrokuje negativan stav prema životu. Ne možemo imati srećan život sa negativnim stavom.

Loš stav prema samom sebi, sumnja u sopstvene mogućnosti, kao i stalno očekivanje neuspeha i poteškoća, ne deluje nimalo simpatično okolini, a još manje našem poslodavcu ili partneru. Najveća greška koju možemo da napravimo u životu je da sebe doživljavamo kao baksuza, i da sve što se desi smatramo još jednim dokazom svoje loše sreće. Istina je da to što nam se dešava nema nikakve veze sa zlom srećom, već sa našim ličnim stavom. Ako u svemu vidimo najgoru stranu, i ako poteškoćama prilazimo sa stavom „Sve se urotilo protiv mene“, ne samo da ćemo privući probleme, već ćemo se i teže suočavati sa njima. Ako u emocionalnu vezu uđemo sa stavom da smo u prošlosti bili povređeni i da ćemo verovatno opet biti razočarani, takav stav će uticati da preduzmemo dela koje će osigurati da se takva naša predviđanja i ostvare. I suprotno može da bude istinito - ako je naš stav optimističan i ne očekujemo probleme, ne samo da ćemo ih manje iskusiti, već ćemo, kada se dogode, pre i lakše naći rešenje.

(old_image)

DOBROBIT OD POZITIVNOG STAVA

Pozitivan stav otvara sva vrata. On donosi optimizam, emocionalne i fizički blagodeti, čini da možemo lakše da se nosimo sa brigama. Dobar stav je začetnik pozitivnih promena u životu. Neophodan je za uspeh i za dobro zdravlje. Da bismo bili zadovoljni i uspešni u poslu i privatnom životu, treba da izgradimo ispravan stav prema životnim problemima. Oni koji su u stanju da vide pozitivno u negativnom, dugoročno su na dobitku. Mislite pozitivno i osećaćete se dobro i srećno, otkrivaju istraživanja profesora Adama Andersona sa Univerziteta u Torontu. Loše raspoloženje često dolazi zbog naviknutog, negativnog načina razmišljanja koje je najčešće iskrivljeno i nerealno, pa se pretvara u apatiju i nemoć. Pozitivno razmišljanje i gledanje na svet oko sebe može da se nauči, baš kao i negativno, slažu se stručnjaci.

Pozitivan stav se ogleda u sledećem: sagledavanju povoljnije strane problema, u konstruktivnom i kreativnom razmišljanju, iščekivanju uspeha i najboljeg a ne najgoreg, optimizmu, srećnim izborima, gledanju na greške i probleme kao na izazove, verovanju u svoje sposobnosti, inspirisanosti i motivisanosti da se postignu ciljevi; videti rešenje svakog problema, a ne problem u svakom rešenju, verovati u sebe čak i kada svi drugi veruju da smo pogrešili; ostajati u nadi čak i kada sve izgleda beznadežno... Dobrobiti pozitivnog stava su: uspeh se postiže brže i lakše, osećaj veće sreće, više energije, veća unutrašnja snaga i moć, sposobnost prevladavanja poteškoća, poštovanje od strane drugih, manje straha, bolje odluke...

DUŽI ŽIVOT

U očuvanju ne samo psihičkog, nego i fizičkog zdravlja čoveka, emocije i stav prema životu igraju veću ulogu nego što smo toga svesni. Mnogi lekari i psiholozi veruju da postoji životno važan odnos između emocija i načina na koji funkcioniše imunološki sastav. Visok stepen tolerancije na frustracije i stres (probleme) i nada u pogledu srećnog ishoda ili razrešenja problema, kao rezultat će dati bolje zdravstveno stanje. Istraživanje sprovedeno u SAD, sugeriše da su pozitivan pogled na život i smisao za humor među faktorima koji utiču na dugovečnost.

Od 243 stogodišnjaka, koliko ih je učestvovalo u velikom svetskom ispitivanju o faktorima dugovečnosti, potvrđeno je da veliki broj njih koji imaju genetski utemeljene aspekte dugovečnosti, imaju i izražen pozitivan stav prema životu, bez obzira na to koliko su im teške realne životne okolnosti. Usledio je iznenađujući rezultat: osobe s pozitivnim stavom u proseku su živeli 7 i po godina duže od onih koji na život gledaju sa manje vedrije strane. Neke ranije studije su već pokazale da struktura ličnosti može da ima veliki uticaj na fizičko zdravlje pojedinca. Prema procenama naučnika, genetsko nasleđe čini samo trećinu povećanja šansi za dugovečnost. Lični stav, optimistični ili pesimistični, utiče i na srčana oboljenja. Pozitivan način razmišljanja može da poboljša stanje srčanih bolesnika i umanji broj napada angine pektoris. Očekivanje najboljeg ishoda i pozitivno gledanje na svakodnevnicu povećava proizvodnju hormona sreće, serotonina i smanjuje proizvodnju hormona stresa, i time umanjuje mogućnost za dobijanje srčanog udara. Tokom 8 godina praćenja, žene koje su bile pravi optimisti imale su 9 posto manje rizika za razvoj srčanih oboljenja od žena koje su pokazale nizak stepen optimizma.

(old_image)

NADAJTE SE NAJBOLJEM

Iako možda ne možemo da promenimo nečije ponašanje, možemo da prilagodimo stav toj neprijatnoj situaciji i izvučemo najbolje iz najgoreg. Negativni unutrašnji monolog ili traženje krivca i kukanje neće uneti pozitivne promene u vaš život. Izbegavajte da iz svakog problema tražite negativan podtekst i spletke, to će blokirati vaše kapacitete da rešavate probleme. Nemojte sebi dozvoliti da upadate u zamku ogorčenosti. Kada je um zakrčen negativnim mislima, pozitivne jednostavno ne pronalaze svoje mesto. Svaki problem tretirajte kao priliku i kao nešto prolazno, a ne kao pretnju. Nemojte dozvoliti sumnjama da vas obeshrabre - to će vam iscrpiti svu energiju. Pokušajte da obuzdate loše misli koje vas samo blokiraju, a ne nude nikakvo rešenje.

Nasuprot tome, pozitivno razmišljanje i vedrina će vas učiniti smirenijima, zdravijima i sposobnijima. Ako uspete da izgradite pozitivan stav kao filozofiju života, to će doneti konstruktivne promene u vaše živote i učiniće ih srećnijim i uspešnijim. Ponavljanje afirmativnih (pozitivnih) fraza pomoći će vam da promenite negativan obrazac mišljenja koji je odbijao sreću i uspeh od vas.

Izvor: Novosti, Tekst preuzet iz časopisa “Treće oko”