Bolesna deca i država na samrti – apel za pomoć

Kad si roditelj, nešto najstrašnije što može da ti se desi jeste da ti se dete smrtno razboli, i da moraš da moliš i juriš za pomoć. E sad zamislite da si roditelji u Srbiji i da ti se to desi. Tražiš pomoć od države koja sama sebi ne želi da pomogne. U startu si osuđen na propast.

I zato ne mogu rečima da opišem količinu divljenja i poštovanja koje imam prema ljudima koji se uhvate u koštac sa tim. Plivaju uzvodno da ne bi otišli niz vodopad.

I to je normalno, da nikad ne odustaneš i digneš ruke od svog deteta, jer dete to nije zaslužilo. Ali ova država jeste, i to odavno. Zaslužila je da svi odustanemo od nje, jer ne znam kako je nešto ovako otrovno i ružno uspelo da nikne na plodnom tlu koje se nekad zvalo Srbija.

Neću sad da pričam kako bi to bilo na zapadu i u „normalnim“ državama, ali je činjenica da bi se bolesnoj deci pomoglo, jer su ta deca budućnost države. Svuda osim kod nas. Kod nas je budućnost Krkobabić, njemu se plaća lečenje u Ženevi, po kratkom postupku, jer daleko bilo da mu se nešto fatalno desi, ostali bismo bez vođe i otišli u propast. To ne sme da se dogodi.

Sećam se koliko sam, posle ne znam ni sam koliko vremena, osetio ponos jer sam Srbin onda kad smo se svi udružili da bi prikupili novac za malu Tijanu. Svi smo dali onoliko koliko smo mogli, a po tome se ogleda vrednost neke stvari – kad daš sve od sebe. Onda je bio udarac kada je izgubila borbu, pa onda gađenje kad su počeli da provlače njene roditelje po medijima, i evo danas – bes, jer će prikupljeni novac otići u državnu kasu, da pokrije troškove goriva službenog automobila ćerke nekog od funkcionera koju živu i zdravu voze na fakultet.

O ono što me dodatno razbesni je to da se čak i ne trude da to sakriju od nas, toliko su bahati i bezobrazni jer su svesni da ćutke gutamo sve splačine koje nam stavljaju na tanjir i služe za ovom našom sirotinjskom trpezom. Sve do danas sam onu frazu „Jedva čekam da odem iz Srbijei posmatrao tako – kao frazu. Od danas je to lajtmotiv.

Nisam religiozan, ali gospodo političari i rukovodioci, zaista se nadam da neko odozgo vidi sve, jer ja ovo više ne mogu da gledam. Srećna ti Nova Godina Srbijo, dabogda ti bila poslednja.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.