Massimo Savić

Više od dvadeset godina uspešne karijere, specifičan i kvalitetan vokal, puno velikih hitova... Mnoge je iznenadio albumom obrada ''Vještina'', pričalo se da nema inspiracije za autorski rad, ali on je samo imao nameru da na svoj način otpeva neke pesme koje voli i tako obraduje publiku. O tome, o koncertu u Centru ''Sava'', o muzičkoj sceni na prostorima ex Yu...

Prošlo je godinu dana od dva rasprodata koncerta koje ste imali u Beogradu. Da li se radujete devetom novembru?
Massimo: Da, ja jedva čekam taj koncert. Zbog toga što dolazimo u jako proširenom sastavu. Bilo nas je u Domu Sindikata šest, sada nas u bendu ima trinaest. Proširen je sastav za još jedne klavijature, dva bek vokala, četiri gudačice, tako da će koncert u Centru "Sava" biti stvarno pun pogodak jer sam s tom postavom imao celu pozorišnu turneju u Hrvatskoj i znam kako već stvari funkcionišu, kako deluju na publiku, tako da jedva čekam to tu pokazati.

Po čemu će se još razlikovati ovaj koncert?
Massimo: Biće definitivno stepen više u muziciranju od onoga što su ljudi videli u Domu sindikata. Ne mogu sad baš opisati rečima kako će to izgledati i kako će delovati na ljude, ali pozivam sve da dođu, da uzmu karte na vreme, jer ne volim da vidim ljude koji dođu na koncert pa ne mogu da uđu u dvoranu.

Onda je rešenje da napravite dva koncerta?
Massimo: Možda će se i napraviti. Ako bude potrebe, napraviće se.

Pretpostavljam da razlog za album ''Vještina'', na kome su samo obrade, nije nedostatak inspiracije. Koja je vaša osnovna ideja bila kada ste počeli da pravite taj album?
Massimo: Album ''Vještina'', prvi album obrada, nije se desio jer smo mi planirali da se to napravi, nego je publika jednostavno počela to da traži. Bilo je nekoliko televizijskih emisija, ''Arsenovo veče'' gde sam se pojavio sa obradom njegove pesme, pa ''Runjićevo veče'', pa se Džibo (Gibonni) razboli, a simfonijski orkestar je uvežbao dve njegove stvari pa me zamoli da ga zamenim... I onda su ljudi to videli na televiziji i počeli da mi šalju mejlove i pitali me gde mogu da nađu neki CD gde ja pevam te pesme. Ljudi su me na ulici zaustavljali i pitali me gde to mogu da nađu. Desio se jedan veliki pritisak baš od publike koja je htela imati te pesme. Onda smo skupili još nekoliko pesama i napravili album, uopšte ne očekujući da će to postići takav uspeh. Ja sam mislio da će to biti album između dva moja albuma, da malo popuni situaciju, u stvari je ispalo vrlo uspešno.

''Vještina 2'' je prelaz od tog albuma do sledećeg, autorskog?
Massimo: ''Vještina 2'' je album koji ima osam autorskih pesama. To jeste prelazni album, sada već imam dosta pesama u pripremi, tako da je sledeći album čisto autorski.

Ko je uradio autorske pesme na albumu ''Vještina 2''?
Massimo: Od Arsena, preko Kaliopi, Ines Prajo i Arijane Konštek... Denis iz ''Letećeg odreda'' mi je napisao jednu pesmu, ja sam pisao... to su uglavnom ljudi koji su radili na pesmama.

Čula sam da je postojao neki problem kada ste hteli da obradite pesmu jednog našeg izvođaća.
Massimo: Radi se o sujetama, radi se o ljudima koji se očigledno nisu izgradili u životu. Znate, ako je neko opterećen sobom, onda se desi problem. Ja neću imenovati o kome se radi, radi se o niskim porivima strasti.

Kada očekujete da će se desiti taj sledeći album, posle ''Vještine 2''?
Massimo: Ne znam tačno kada će to biti, jer imam da uradim još jedan veliki džez projekat sa Big bendom hrvatske televizije. Radiće se DVD u ''Vatroslavu Lisinskom'' u Zagrebu. Ali, radi se, ja stalno skupljam pesme, pišem pesme, već imam album, u principu, treba samo odlučiti kada to uraditi. Imam toliko koncerata. Do sredine marta sledeće godine ja znam šta ću raditi svakog dana. Imam veliki tim koji radi za mene, i sa mnom, za ovu stvar i to visokoprofesionalno rade, tako da, previše posla ima možda. (old_image)

Vi niste samo pevač, i na druge načine radite na svojim albumima?
Massimo: Puno toga radim, snimam gitare, aranžiram...

Šta je ono najbolje, odnosno najgore, što se desilo na muzičkoj sceni ex Yu? Šta se to desilo u vreme vaše karijere da je bitno promenilo tu scenu?
Massimo: Najgore što se desilo je rat. To je ono najgore što se desilo u muzici. Pre rata bio je poželjan čovek koji je pametan, obrazovan, romantičan, inteligentan... Kad je rat počeo bili su nam potrebni ljudi koji su u stanju da uzmu tuđi život. A to su obično neobrazovani, veoma agresivni ljudi, i takvi su postali užasno popularni. Kad takvi ljudi postaju popularni, tada kompletna kultura počinje da pada, kriterijumi se spuštaju i sve ide do đavola, tako da ono najgore što se desilo jeste definitivno rat. On je učinio da ja napravim pauzu od osam godina. Ja nisam takao instrument osam godina, nisam ništa snimao i radio, jer je bilo deplasirano u tom vremenu bilo šta raditi.

Scena pre toga, i posle toga?
Massimo: Pre je bila jako dobra scena. Nakon rata je počela da se konsoliduje, a sada se ponovo jako popravlja. Gledam po sebi - jer ako nekom umetniku kao sto sam ja ide, to znači da se stvari popravljaju. Ako ljudi dolaze na moje koncerte, znači da se stvari popravljaju. Jer ako dođu na moj koncert, neće ići da gledaju neki bullshit nakon toga. Definitivno stvari počinju da se popravljaju i to rapidno u poslednje vreme, a mladi ljudi će najverovatnije slediti to što se dešava i zavisi od nas kakav ćemo im svet prirediti.

Kada već pominjete mlade ljude, šta biste vi savetovali onima koji u ovo vreme počinju da se bave muzikom?
Massimo: Da steknu što više znanja. Ako imaš znanje imaš i slobodu, ako nemaš znanje – nemaš slobodu. Treba znati puno o tome što radiš. Mada danas, kako vidim, mladi ljudi tek otvore usta, a već bi snimali album, svi bi hteli da odmah postanu zvezde. Novine ih ćak proglase zvezdama, ali to samo kvari mladi um. Kad kažu ''Dabogda imao pa nemao'', to naprave tim mladim ljudima. Proglase ih zvezdama, a nakon pola godine, godinu dana - bivaju zaboravljeni. Zato im preporučujem da steknu što više znanja, i tek onda da se bave onim što žele.

Mnogo hrvatskih izvođača ovde prodaje albume, ali neki od njih u svojoj zemlji i nisu toliko slušani. Kakva je zaista scena u Hrvatskoj, šta se najviše sluša?
Massimo: Ima nas koji funkcionišemo. Ja, Džibo, Oliver, Nina Badrić, Severina, "Hladno pivo", "Psihomodo Pop", "Let 3"... ima dosta bendova i solista koji uredno rade i funkcionišu. Ima i onih kojih tamo nema, a ovde su popularni. To će vremenom proći. Ovi koncerti koje ja radim upravo jako dižu koncertne standarde. Želim da ljudi, kad odu s mog koncerta odu zadovoljni i ispunjeni, i sledeći put kad odu na nečiji koncert, i taj im nije dao ono što je trebalo da da, da ga izvižde i pošalju kući.

Kakva je šansa izvođača sa ovih prostora da se probiju na evropsko, odnosno svetsko tržište?
Massimo: Zavisi. Ja sad radim nešto za Italiju, ali to nije zemlja koju ja smatram stranom. Imam stan kod Milana koji mi je baka ostavila, često idem u Milano, govorim italijanski, dugo sam živeo tamo. Kada budem imao vremena da se pozabavim time, ja ću napraviti nešto za italijansko, to jest, svetsko tržište. Bio sam nominovan za MTV nagradu, trebalo je da idem u Lisabon, ali nisam išao jer sam imao koncert u Domu sindikata. Meni je važnije ovo ovde nego nešto napolju.

Da li ima izvođača na ovim prostorima koji bi mogli da uspeju, bar po kvalitetu muzike koji rade?
Massimo: Ne znam. Osim mene, ne znam ko bi mogao.

Imate li neku poruku za posetioce portala Nadlanu.com?
Massimo: Da dođu na koncert, da se dobro provedu, da budu otvorenog srca, otvorenog uma, i mislim da će biti ok.