Beogradski Jazz Festival
Soweto Kinch (V. Britanija) i John Scofield Trio (SAD)
I treći dan 22. Beogradskog Jazz Festivala okupio je puno muzičara, dugogodišnjih poštovalaca džeza i mlađih koji su želeli da o ovoj muzici uče od veličina. U Domu Sindikata najpre smo čuli Soveto Kinč kvintet (Soweto Kinch) a zatim Džon Skofild trio (John Scofield).
Soveto Kinč je izvanredan saksofonista, dobitnik je brojnih nagrada, ali je sigurno drugačiji od džezera na koje smo navikli. Pripadnik je mlađe generacije, i u ovaj muzički žanr uneo je jedan poseban spoj klasičnog i modernog.
Na momente žešće i energičnije nego što biste mogli da očekujete od džez koncerta.
U dvoranu Doma Sindikata doneo je atmosferu mračnih džez klubova. Taman kad se naviknete na takav ambijent, on vas iznenadi. Odvede vas na ulicu, na kojoj vas dočeka crnački geto, obični likovi ''iz bloka'' koji žive svoje priče na ulicama Birmingema. Na zanimljiv način on u džez ubacuje repovanje, svojim neposrednim i opuštenim nastupom približava se publici drugačije od mnogih jazz muzičara. ''Tales of the tower block''... podnaslov njegovog drugog solo albuma ukratko govori o tome da je ovaj mladić kroz svoju muziku hteo da ispriča priče s kojima se svakodnevno sreće u kraju u kojem živi. ''Adrien'', pesma o čoveku koji je otišao čak u Ameriku zbog ljubavi, vratio se u kraj razočaran, radi kao vozač autobusa... "Ne znam kako je ovde u Beogradu, ali u Birmingemu nemate baš neki kredibilitet ako vozite autobus!'' Upoznali smo i Markusa, klinca koji ''živi'' od Holivuda, sjaja, zvezda, ali ''krizira'' kad ugasi televizor i shvati gde živi...
Svi ponaosob sjajni muzičari, koji zaista vole to što rade i istinski uživaju na bini. Soveto, kao frontmen, komunikativan, zanimljiv i neposredan, pokrenuo je, inače mirnu džez publiku.
Posle kratke pauze, na scenu Doma Sindikata izašao je čovek koji je verovatno privukao najveću pažnju na 22. Beogradskom Jazz Festivalu. Džon Skofild, jedno od najvećih imena među džez gitaristima. Ako je u sali i bilo praznih mesta do tada, sva su bila popunjena kada je on počeo da svira.
Od samog početka trio Džona Skofilda pratili su aplauzi. Publika je reagovala na svaki ton koji je odsvirao. O tehnici i umeću ovakvog virtuoza suvišno je da se priča. Bez mnogo verbalne komunikacije... vibracije gitare koju vode prsti ovakvog umetnika, pričaju sasvim dovoljno...