Iskusan špijun od sada čuva naše podatke
Foto: AP/Ben Margot
Kondoliza Rajsova je, kao jedan od najviših zvaničnika administracije bivšeg predsednika Džordža Buša, lično davala dozvole za ilegalna špijuniranja koja je obavljala američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA).
Korisnike sajta sada plaši činjenica da takva osoba ima značajnu ulogu u upravljanju sajtom koji u takozvanom klaudu čuva razne podatke više od 200 miliona korisnika.
„Dropboks“ postoji od 2007, a „Biznis insajder“ postavio ga je na peto mesto liste najvrednijih start-ap projekata, a ispred njega su samo društvena mreža "Tviter", sajt s popustima „Grupon“, kompanija za onlajn igrice „Zinga“ i, naravno, "Fejsbuk".
Pored skladištenja podataka, „Dropboks“ nudi sinhronizaciju fajlova i softverske usluge.
Firma Rajsove „RajsHedliGejts“ i pre njenog imenovanja bila je savetnik „Dropboksa“.
I pre zvaničnog imenovanja Rajsove 9. aprila, kritičari su organizovali bojkot usluga ovog sajta u onlajn kampanji pod naslovom „Drop Dropboks“ (Bacite sanduče).
"Izbor Kondolize Rajs u bord „Dropboksa“ problematičan je iz više razloga i tera nas na ozbiljnu brigu u vezi s posvećenošću slobodi, otvorenosti i etici uprave kompanije. Kada neka firma bukvalno ima pristup svim vašim podacima, etika postaje nešto više od zabavnog eksperimenta" pišu organizatori kampanje.
Američki mediji prenose da je zbog ovakve reakcije javnosti izvršni direktor kompanije Dru Hjuston izdao neku vrstu izvinjenja, navodeći da angažovanje Rajsove neće uticati na borbu kompanije za transparentnost i reformu vladinog programa špijuniranja.
"Trebalo je jasnije da kažemo da se ništa neće promeniti postavljanjem doktorke Rajs za člana borda. Naša posvećenost vašim pravima i vašoj privatnosti nalazi se u središtu svake naše odluke i to će se nastaviti", poručio je Hjuston putem korporativnog bloga.
Odluka „Dropboksa“ da zaposli Rajsovu nije nelogična iz perspektive menadžmenta. Ova firma ima planove da se širi na međunarodnom tržištu, a Bušova bliska saradnica sigurno je zadržala brojne kontakte u svetu. Kina je u februaru prvi put dozvolila „Dropboks“ nakon stavljanja blokade 2010. godine.
Izvor: Blic