Egzibicionizam u malignoj fazi

I dok se svi bave ljudima koji prave ovakve stranice, “žrtve” i problematika njihovog ponašanja su u potpunosti zapostavljene.

Da podsetimo šta se zapravo dogodilo? Naime, osnivač sporne grupe, maloletni Renato E. iz Hrvatske, koristio je lažni Fejsbuk profil i namamljivao devojčice da mu u Inbox šalju svoje provokativne fotografije, a zatim te fotografije kačio na stranicu sa punim imenom i prezimenom vlasnica. Ova stranica je za kratko vreme dobila oko 60.500 lajkova.

Pored mnogih zabrinutih roditelja, oglasila se i majka jedne devojčice čije su se fotografije takođe pojavile na ovoj stranici i požalila se kako je njena ćerka “napravila nekoliko slobodnijih fotografija koje je moglo da vidi samo njeno odabrano društvo na Fejsbuku”. Ova majka je izrazila i opravdan strah od toga “da dete ne navuče traume”, ali i da je “neko ne presretne i ne napadne na ulici”.

Kako je u ovom slučaju izjavila kriminolog Zlatica Kovačević, specijalizovana za visokotehnološki kriminal, “devojčice niko nije krišom fotografisao i kasnije zloupotrebljavao te slike, već su one same svoja obnažena tela postavljale na društvenu mrežu.”

Povrh svega, nadležni iz Fejsbuka (na kome piše da osobama mlađim od 13 godina nije dozvoljeno kreiranje profila) poručili su roditeljima koji su ih pozvali na reagovanje kako je “nakon pregleda stranice zaključeno da nijedno pravilo nije prekršeno”.

I tu dolazimo do glavnog problema!

Dok svi bacaju ovu temu jedni drugima kao vruć kromir ja se da pitam da li je kriva “nemoćna” država, roditelji, pojedinci koji se fotografišu ili oni koji kreiraju ovakve grupe, nadležni iz Fejsbuka koji ovo ne prepoznaju kao problem ili celokupno društvo i da li krivca treba kazniti ili mu pomoći? Ma, da li uopšte vredi gubiti vreme na optužbe?

Što bi u narodu rekli, “nad prolivenim mlekom ne vredi plakati”, a bih dodala da nered koji napraviš treba i da počistiš za sobom.

Istina, svi volimo svoje Fejsbuk profile i ne možemo da se setimo kako je život izgledao pre ove drušvene mreže koja nam toliko toga pruža, ali pomisao da maloletne devojčice, ne samo u srednjim, nego i u osnovnim školama prave fotografije na kojima su obnažene ili u provokativnim pozama je nezamisliva. Sve dok se ne pojavi jedna ovakva stranica i nastane haos.

U pitanju su gomile i gomile fotografija devojčuraka koje imaju potrebu da budu prihvaćene i priznate, ali na apsolutno pogrešan način... Kome se one dokazuju, zašto, odakle dolazi ta, priznaćete, ogromna potreba?

Kako ja nisam stručnjak za ovu temu, posavetovala sam se sa dr Eleonorom Vlahović, psihologom iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ona smatra da je “današnja kultura u velikoj meri narcistička i hedonistička, a mladi dobijaju na različite načine ohrabrenje da oslonac za sopstvenu ličnost traže u spoljašnjem, pojavnom i površnom, pri čemu je imperativ trenutno postizanje zadovoljstva ne mareći za sutra, posledice i druge.”

Naravno, egzibicionizam je oduvek postojao, ali nikad nije bilo lakše nego sad da se to ispolji. Zato je, sa jedne strane, izgradnja identiteta i integriteta mladih najvažniji zadatak roditelja i obrazovnog sistema, a sa druge, striktna kontrola zloupotrebe maloletnih osoba što je zadatak policije i pravosudnih organa.

U svakom slučaju, za ovakve događaje odgovornost je na odraslima, jer reklame koje deca svakodnevno gledaju na bilbordima na kojima se promoviše savršeno telo, savršen život, savršeni prijatelji, savšena porodica, savršen odmor itd. nisu napravila deca i mladi.

Zato roditelji, budite prva linija odbrane i pričajte, pričajte i pričajte svojoj deci, makar polovinu vremena koja ona provode za kompjuterima praveći selfije i doterujući ih u fotošopu.

Foto: Yellowj/yayimages.com