ANTIAMNEZIJA: Želim biti slobooodan!

Prethodnu nedelju je po mom skromnom mišljenju apsolutno obeležila jedna od najomiljenijih reči u nas Srba - SLOBODA !!! Toliko često smo spremni da izgovorimo tu reč u svakoj prilici i neprilici a da se ne postidimo recimo pred Brankom Miljkovićem ili još nekim velikanima iz naše istorije koji su tu reč izgovarali sa strahopoštovanjem. Poznato je da najčešće kukamo upravo za onim stvarima do kojih verovatno nikada nećemo doći a te slobode nam treba kao sunca u ovoj monsuskoj klimi koja je zavladala Srbijom u poslednjih mesec dana.

Medjutim, u prethodnoj nedelji slobode nam nije manjkalo. Nemoj da se žalimo, grešna nam duša, nego pogledajmo istini u oči. Nova Vlada je počela oštro. Mora da se prištedi a ne da se razbacuje I proliva, pa je tako odlučila da solidarni porez nije dao odredjene rezultate. Njime se uzima od onih koji imaju najviše, a oni koji imaju najmanje ne doprinose društvu ništa. Ne samo da je nepošteno nego je i neefikasno. Koliko ima tih sa visokim platama? Nedovoljno. A onih sa minimalnim? Previše. Pa daj onda da uzimamo od ovih drugih i to za njihovo dobro , jer oni su i ovako navikli da žive gladni ,goli i bosi. Oni se neće buniti, jer kako mi je jednom rekao jedan politički bogataš , kriza pogadja bogate jer siromašni i nemaju šta da izgube. Svima podjednako, osloboditi ih sve ravnomerno, po deset posto…za početak…Penzioneri su na dan izbora nove Vlade mislili da njih ta vrsta oslobodjenja neće zakačiti je im je novi premijer obećao da će ih lično zaštititi od dvoje novih zlih ministara koji su ušli u Vladu da ih ojade. Uzgred rečeno, Kori, u narodu poznatija kao “ Izvini sto kasniš ” i vunderkind Laza “bradica” će biti premijerovi najbliži saradnici. Već naredni dan naši najstariji sugradjani su shvatili da je u pitanju bila takozvana moša i da će u “blagostanju “, u kom su sada, živeti samo do oktobra, kada će i oni biti oslobodjeni viška novca koji imaju.

Sloboda je na naša vrata zakucala izistinski za prvomajske praznike. Naravno, ne tako što smo po ugledu na čikaške radnike od pre vek i po izašli da se borimo za radnička prava, već zato što smo oslobodjeni dva radna dana. Ništa normalnije nema nego da se na Dan rada ne radi dva dana.

Još kada praznik tako lepo padne pa se spoji sa vikendom , ma ne bih išao da se borim za tamo neka prava,nema šanse. To što se po svetu skupljaju stotine hiljada ljudi da traže da kao radnici budu poštovani , to je njihova stvar. Oni su verovatno nekada i imali neka prava pa sada hoće da im se ista i vrate. Mi taj problem nemamo. Za vreme druga Starog, Malog Jože, kome smo prethodne nedelje davali tridesetčetrvorogodišnji pomen ,milom ili silom smo naučeni da za prvi maj slavimo, jer mi živimo u sistemu bez ugroženih pojedinaca, a neka se tamo bune u kapitalističkim zemljama jer kod njih je frka sa tim radničkim pravima. Stare se navike teško menjaju. Kako sada da ti objasniš narodu da su mu skoro sva prava zbog kojih su radnici u Čikagu ginuli, ugrožena i da se tog dana umesto genocidisanja prasića ide na proteste. Zar da šume, reke, vikendice i parkove ,koje ćemo upropastiti vatrom I djubretom zamenimo parolama na asfaltu. Zar da svoja dva slobodna dana umesto sa porodicom I drugarima provedem sa onim vodjama sindikata kojima manje verujem nego najvećem neprijatelju? Sta me briga što ću celu platu spiskati za praznike na pivo i mladi luk, od ponedeljka ću svakako gladovati jer će da mi uzmu deset posto od ove bede za koju rintam. Šta ima da se bunim, kao da ja nešto mogu pa promenim. Obećaše nam iz nove Vlade da će raditi na promeni mentaliteta ljudi. Jedva čekam sledeći prvi maj da nas vidim kako se na trgovima ,ulicama I fabrickim halama ,tako promenjeni ,borimo za neku slobodu. Da li verujete u to?

Treći dan meseca maja je Svetski dan slobode medija. Novinarska udruženja su pozvala kolege da petominutnim prekidom programa i čitanjem proglasa izraze nezadovoljstvo stepenom slobode koju imamo mi nesrećnici koji smo rešili svojevoljno da radimo u medijima . Naravno da smo opet bili kolegijalni i solidarni pa su program zaustavile samo dve televizije. Jedna sa nacionalnom frekvencijom koju možda pomalo muči savest jer se sve cešće njeno ime pominje kada je reč o autocenzuri, i jedna sa gradskom frekvencijom koja zavisi od milostinje vlasti pa je ovo verovatno njihov iskreni vapaj u borbi za puko preživljavanje.Ostali su se pravili mrtvi , njima je dobro, nisu ugrozeni. Ja ih potpuno razumem. Zar da se oglasi RTS pa da ponovo sevnu packe “kreativnog” tima SNS o podlim, prljavim, orkestriranim, djilasovsko ,miškovićevskim napadima na njih. Šta to muči “ružičasti kolegijum”, sem raskida sa Grande Saletom, koji u vestima koje se zovu minut –dva, desetak minuta posvete kolegama RTS- a i NUNS-a, čašćavajući ih raznim kvalifikacijama onako kolegijalno I drugarski? Na Prvoj se pleše do snova, na Hepiju čekamo Marićevog novog gosta koji voli da se zeza sa zakonom. Ko je lud da se bori za neku tamo slobodu medija, čuvaj sopstvenu zadnjicu i ne solidariši se sa kolegema ,ma ne bi ni oni tebe podržali. Ne ulazi u konflikt sa vlastima, sila Boga ne moli. Kaže jedan danski novinar da kada bi u njihovoj zemlji neko kao Brankica Stanković imao obezbedjenje 24 sata , o tome bi svi pričali i pisali svakoga dana. Stali bi svi mediji dok se to ne reši. Jeste bato, ali ti živiš na severu Evrope, tamo je klima loša, ne znate da uživate, hladan ste narod i ne razumete našu muku. Zato ste vi najsrećnije, a mi najnesrećnije društvo u Evropi.

Setite se Aleksandra Berčeka u filmu “Dečko koji obećava”, kada nakon što dobije veslo u glavu reši da postane Slobooodaaannn, i želi biti Slobooodaannn…kako i kaže pesma iz tog fantastičnog filma. Nas iz medija tim veslom lupaju u glavu svakodnevno već 25 godina. Da li smo zbog toga odlučili da kao pomenuti majstor glume preplivamo reku, obrijemo se i ošišamo i počnemo neki nov slobodan zivot? Nisam baš siguran.

Jutarnji program Radija TRI “Kaja I Mare na dlanu “, možete slušati svakog radnog dana od 7h -11h na 95,8 ili putem streaminga na našem portalu. Ovo su najzanimljiviji momenti iz predhodne nedelje.