Ispovest Zaharija Trnavčevića: Krivim sebe za smrt svojih sinova!
Ovako priča Zaharije Trnavčević, novinar, najbolji poznavalac života sela i seljaka, koji i danas, u 88. godini, radi autorsku emisiju “Znanje na poklon”. Nedavno je objavio autobiografiju “Sam o sebi i drugima” u kojoj otvoreno piše o porodičnoj tragediji. Izgubio je oba sina, i za to krivi sebe.
- Nikog drugog. Ja nisam čovek mazohista. Ja sam pošten čovek. Kad posmatram svoje roditeljstvo, nalazim da sam kriv - kaže Trnavčević.
Prva tragedija, oktobra 1981. Mlađi sin Nenad, kome su u to vreme bile samo 22 godine, nakon povratka iz Amerike, gde je proveo leto, skočio je sa terase porodičnog stana u trenucima sužene svesti zbog opijata.
Ubio se 1981. skokom sa terase porodičnog stana pod uticajem droge. Stepen navike za opijatima je bio užasno velik. Još su teži bili procesi odvikavanja.
- Bio je veoma drag, lep i šarmantan mladić. Jednom su ga kao malog fotografisali pored jelke i posle koristili za razglednice. Ali, taj stepen navike i potrebe za obnavljanjem opijata je bio užasno visok. Još su teži bili procesi odvikavanja i lečenja - priseća se Trnavčević.
Stariji sin David umro je od raka pluća kad mu je bilo 50 godina, 2006. godine.
Umro je od raka pluća, 2006. godine. Bio je uspešan arhitekta. Pušio je tri paklice dnevno. Njegova smrt je slomila majku Ljiljanu, koja se povukla u sebe.
- Pušio je po tri kutije cigareta dnevno. Davidova smrt je moju Ljiljanu slomila. Bol za prvorođenim sinom je ugasila svu životnu radost u njoj. Nije pomoglo ni to što imamo dvoje divnih unuka, Tamaru i Nikolu. Povukla se u sebe, slagala je pasijans. Sve je to dovelo do tihog gašenja i umrla je 5. oktobra 2010. od posledica Alchajmerove bolesti - kaže Trnavčević.
On i supruga su, kaže, imali različit pogled na vaspitanje, što je decu zbunjivalo. Umesto da nađu sigurnost u kući, deca su je tražila na ulici.
- Ja sam želeo da ih vaspitavam kao što je mene moj otac, strogo, ali sa ljubavlju. On je od nas tražio poštenje i rad, a imovina nam nije bila na prvom mestu. Moja supruga je, s druge strane, odrasla u brojnoj porodici gde je majka prodavala stvari da bih njih sedmoro prehranila. Zato joj je sticanje imovine bilo najvažnije. Dozvolio sam da njen pristup prevlada. Sticali smo novac, a izgubili kontakt s decom. Tražeći uzor, našli su ga na ulici - strog je prema sebi Trnavčević.
Bio bi zadovoljan kad bi poruka da deci treba posvetiti vreme sitgla bar do jednog roditelja.
Izvor: blic