ALARM: Svi pametni beže iz Srbije

Slične planove imaju i njihove kolege sa građevinskog fakulteta. Od 20 ispitanih, njih 17 je reklo da će svoju profesionalnu sreću definitivno potražiti u inostranstvu. Kao osnovne razloge za takve namere akademci navode lošu ekonomsku situaciju u našoj zemlji, besperspetivnost, nedostatak strategije za naučnoistraživački rad i naopačke postavljen sistem vrednosti.

“Svi želimo negde da odemo. Po mogućstvu što dalje"
- kaže jedan student četvrte godine elektrotehnike koji je želeo da ostane anoniman (ime poznato redakciji).

Većina anketiranih se nalazi na radaru velikih kompanija koje se bave novim tehnologijama i ima jasno isplaniranu strategiju šta i kako posle diplomskog ili mastera. Među srpskom inteligencijom najmlađe generacije najpopularnije su Amerika i Kanada, kao i pojedine visokorazvijene evropske zemlje poput Nemačke, Norveške i Velike Britanije.

Ono što je obeshrabrujuće jeste što tek svaki treći anketirani (35%) ostavlja mogućnost povratka u rodnu zelju posle deset godina rada u inostranstvu, pokazuje istraživanje ITN.
Kad bi nam rekao kako namerava da ostane u Srbiji kad završi s obrazovanjem, aulama i učionicama tehničkih fakulteta prolomio bi se glasan smeh njegovih kolega.

Dekan ETF-a prof.dr.Branko Kovačević svestan je da studenti žele da odu iz zemlje, ali on to ne podržava. “Kad su specijalizacija i dalje školovanje u pitanju, normalno je da želimo da naši studenti odu u svet i stiču znanje na velikim svetskim univerzitetima i u prestižnim ustanovama, prvenstveno zbog boljih uslova za rad i bolje opreme.” kaže Kovačević i dodaje: “Ono što bismo voleli, jeste da se ti mladi, kvalitetni ljudi vrate kad završe sa obrazovanjem, i da se pronađu u našoj zemlji, pa makar i radili za strane kompanije. Ovo je ipak digitalna era, i za obavljanje posla više nije bitno gde se fizički nalazite” zaključuje on.

Za razliku od studenata tehničkih fakulteta koji većinom nameravaju da sreću potraže u inoostranstvu, njihove kolege sa humanističkih nauka svesni su da sa svojim diplomama imaju malo šanse da se zaposle u inostranstvu, zato se osposobljavaju za druge poslove.

“Čula sam da na Novom Zelandu traže pekare, pa ću upisati kurs čim dam poslednji ispit. Tamo pekari bolje žive nego što ću ja ovde ikada moći kao profesor istorije”, rekla nam je Danica studentkinja istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Tijana Damjanović / Marija Milenković

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.