Koliko je fluor opasan po zdravlje?
Studija koja je pokrila 98 odsto lekara opšte prakse – privatnika u Engleskoj pokazala je da je usporen rad tiroidne žlezde 30 odsto učestaliji u oblastima u kojima se voda najviše fluoriše.
To može da znači da i do 15.000 ljudi nepotrebno pati zbog problema uzrokovanih smanjenom funkcijom štitaste žlezde, koji mogu izazvati depresiju, gojenje, umor i bolove u mišićima.
Novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kentu predvodio je profesor Stiven Pekam koji je primetio razliku u broju slučajeva smanjene aktivnosti tiroide u različitim krajevima Engleske u zavisnosti od toga koliko fluora se dodaje u vodu za piće.
“Slaba aktivnost štitaste žlezde može biti veoma opasna i izazvati dugoročne zdravstvene probleme. Mislim da vlasti moraju razmotriti da li uopšte treba dodavati fluor u vodu. Postoje mnogo bezbedniji način da se popravi zdravlje zuba”, kaže Pekam.
Fluor je prirodan mineral koji se nalazi u vodi u različitim količinama i u zavisnosti od regiona. Iako se unos ovog minerala povezuje sa smanjenim rizikom od propadanja zuba i otpornosti gleđi na bakterije, ranije studije su pokazale da sprečava proizvodnju joda, koji je ključan za zdravu tiroidu.
Ipak, dr Sandra Vajt koja je direktor Agencije za javno dentalno zdravlje Engleske kaže da se dokazi o štetnosti fluora stalno preispituju, ali da do sad nije pronađen čvrst osnov da se ovaj mineral izbaci iz upotrebe.
“Ukupni dokazi pokazuju da je fluor bezbedan i da nije povezan sa smanjenim funkcijama štitaste žlezde”, kaže ona.
I neki drugi stručnjaci takođe su upozorili da poslednje istraživanje koje preispituje opravdanost fluorisanja vode, možda nije primenilo adekvatan metod.
“Moguće je da je učestalost smanjenog rada tiroide u oblastima u kojima se dodaje najviše fluora u vodu zapravo posledica drugih faktora. Potrebne su strože epidemiološke metode, kako bi ovaj naučni tim testirao svoju ideju”, kaže profesor Dejvid Kogon, profesor medicine rada na Univerzitetu u Sauthemptonu.
Studija je objavljena u stručnom časopisu “Journal of Epidemiology and Community Health”.
Nadlanu / izvor: B92