Sedeo sam očajan kod Vuka, a onda mi je razgovor sa beskućnikom promenio život

Momak od te noći kod Vukovog spomenika razmišlja drugačije i nada se da će njegova priča pomoći nekom da sagleda život sa vedrije strane.

Ovako je to bilo, a mladić je lekciju o životu objavio na svom Fejsbuk profilu:

"Negde u dva sata posle ponoći, pripit se vraćam iz grada pešice (ne znam zašto sam na pola puta izašao iz taksija) i kako to već biva, uhvate me neke sive misli i sve mi odjednom postane 30 puta gore nego što zapravo jeste. Totalno nezadovoljstvo me nanese do parka kod Vukovog spomenika i odlučim se da sednem na klupu da popušim cigaru, iako je bilo fenomenalno hladno.

Tako sedim i pušim nikotinski štapić, te ti negde iz pomračine, iz dela gde nije radila rasveta, dolazi čovek sa velikim cegerom (ne znam kako se to zove tačno, ta velika kesa, ali znam da su ulični prodavci ranije imali takve) i sede na klupu do moje. Zapali i on cigaru...

- Momak, koje brige moriš?, ja se okrenem i kako sam bio u fazi otvaranja čakri ne odgovorim ništa, nego samo podignem i spustim ramena.

- Da li ti se nešto desilo? - ponovo me upita čikica sa izboranom, pravom radničkom facom.

Ja mu rekoh da nije ništa, ali da ne znam gde ide sve i zašto pijem kad mi ne odgovara i iskažem tu na licu mesta hiljadu nekakvih govana i gluposti, minornih stvari, a tada mi je sve to izgledalo veliko.

- Slušaj sinak, imaš li ti kuću? (Potvrdan odgovor)

- A, da li imaš para za hranu? (Potvrdan odgovor)

- Da li si dobrog zdravlja? (Pa, kao potvrdan odgovor)

- Iskreno, izgledaš mi kao neko ko je razočaran, ali nemoj sebi da radiš takve stvari, evo ja sam već petu noć u ovom parku, spavam ovde, baš ovde, na ovoj klupi i ne vidim razlog da budem potišten. Krivo mi je što sam celog života jurio za parama, a sada nemam ni za hleb. Krivo mi je što sam celog života tražio Boga, a on je sve vreme bio svuda oko mene. Razočaraš se onoga trenutka kada shvatiš da su tvoja verovanja bila uzaludna, da su te deca ostavila, da nemaš ništa, a kada se probudiš, vidiš samo ove tvrde daske. Gledam da svaki dan bude maksimalno lep, makar u mojim očima...

Ustao sam sa klupe, ugasio cigar, kulturno, o kantu za smeće, rukom zgrabio sav novac koji sam imao u džepu (nije bilo preko 250 dinara) i dao gospodinu.

Nosi majstore, tvoje je, ja sam shvatio da u životu skoro i nemam muka!"

Nadlanu / izvor: 24sata