Pepe Romero

Još jedan veliki gitarista bio je gost Beograda. U okviru osmog internacionalnog Guitar Art festivala

Veliko ime, iz velike porodice. Pepe Romero, kao deo Kraljevske porodice gitare, u samom startu imao je velike šanse da postane ono što je sada. Osim toga što je deo kvarteta ''Romero'', nastupao je sa filharmonijama i orkestrima širom sveta i za svoj rad dobio brojna priznanja. Ali njegova biografija, i njegovo ime, dobijaju na značaju tek kada čujete kako ih je zaslužio.

I za njega je Kolarac bio mali, bilo je onih koji su se nadali da je nekome ostala karta više... Ne iznenađujuće, ali laskavo za ovaj grad, značajan broj stranaca došao je da čuje i vidi najbolje gitariste sveta, što samo govori o značaju ovog festivala i njegovom mestu u kulturnoj ponudi Beograda.

U prvom delu koncerta, Pepe Romero je nastupio sam. Elegantan, nasmejan, posle skoro svake numere, kada bi se salom prolomio aplauz, ustajao je i u znak zahvalnosti se poklonio publici. Sa šest žica i deset prstiju, doneo je malo španskog duha u Beograd.

O tehnici koju ima, znanju i iskustvu koje se oseti svaki put kada dotakne žice, suvišno je i pričati. Njemu je gitara, kako sam kaže, postala deo duše, i to je ono vas privuče, što vam se dopadne i što vas, u krajnjoj liniji fascinira kada ga slušate. Da li se bavite muzikom, svirate gitaru, i njegov nastup posmatrate sa stručne strane, ili ste samo ''slučajni prolaznik'' kome nije bitna ni tehnika ni repertoar, svejedno je. Na Pepeove prste ne možete biti imuni... Od njih vam zavisi raspoloženje, rad srca i disanje dok ga slušate. U tišini, u kojoj sa pažnjom čekate i pratite svaki ton, neminovno se opustite, i prepustite zvuku gitare. Skoro da ne dišete dok se ne završi numera i ne odjekne aplauz.

Za kraj svog solo programa najavio je delo svog oca ''Fantasia Cubana – Alegrias y Zapateado'', i posle toga se dva puta vraćao da se pokloni oduševljenoj publici.

Pod dirgentskom palicom Bojana Suđića, u drugom delu koncerta Pepea je pratio Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije. Potpuno drugačiji doživljaj, ali podjednako lep i emotivan.

I potpuno zaslužen, iskren i dug aplauz...

Foto: Goran Milošević