Zdravko Čolić

Umesto “Najpopularnija jugoslovenska zvezda”, “pevačka legenda”, “muzički fenomen” dovoljno je izgovoriti njegovo ime – Zdravko Čolić ili jednostavnije Čola 

Iskren i autentičan, Čola je neko ko igra samog sebe, a to je i pokazao pred 80.000 ljudi koji su došli na najveći srpski stadion – Marakanu.

Impozantna bina, za koju organizatori kažu da još nije viđena ni u jednoj zemlji jugoistočne Evrope, zaista je delovala grandiozno, s obzirom da je visoka 30 metara, kao desetospartna zgrada. Bina je zauzela površinu od čak 12 ari , težila je 160 tona, a leži na 50 tona vode koja je u ovom slučaju predstavljala protivteg i koja vredi oko 750 000 evra. Na nosećim stubovima, na visini od 26 metara bio je postavljen LCD displej koji je po procenama bio vidljiv i izvan stadiona.

Na bini su se, tačno na vreme, pojavile posebne gošće – beogradski ženski gudački kvartet Intermezzo, koji je izveo šest kompozicija popularne muzike. Onda se, nekih 45 minuta kasnije, po treći put na Marakani, pojavio Zdravko Čolić u crvenom sakou. “Dobro veče Beograde, zapad, istok, sever i jug. Drago mi je da vas vidim. Puno mi je srce”, bile su prve reči kojima se Čola obratio mnogobrojnim fanovima. Tada je stadionom odjeknuo gromoglasni aplauz, a onda su počeli da se nižu hitovi: “Kristina”, “Okano”, “April u Beogradu”, “Ti si mi u krvi”, “Emili”, “”Ružica”, “Krasiva”, ”Čaj šukarije”… tako je atmosfera postajala sve usijanija i uigranija. Prilikom izvođenja pesme “Pusti, pusti modu”, binom su prodefilovale najlepše beogradske manekenke u prilično sexy modelima.

Čola je oduvek izazivao pažnju svojim pesmama, nastupima ali i privatnim životom u koji su znatiželjni pokušavali da prodru decenijama. Dečačkim izgledom i energijom kojom je publiku dizao na noge osvojio je mnoga ženska srca svih generacija. Osvojio je i srce jedne Zorice iz Novog Sada, koja je bila na njegovom koncertu davne 1978. godine. Sreli smo je u prvom redu, tik uz ogradu, među najvernijim fanovima, a ispred nje se nalazila korpa sa crvenim ružama i poruka: “101 put, 101 ruža, voli te Zorica iz Novog Sada”.
 
“Nisam sačuvala kartu sa tog koncerta iz ’78. godine, pa nisam imala priliku da budem počasni gost. Zato sam specijalno za mog Čolu donela poklon, korpu sa 101 ružom. Nadam se da ću uspeti da se probijem do bine i lično mu uručim. To bi mi mnogo značilo”, uzbuđeno nam je rekla Zorica.

Za koncert je vladalo veliko medijsko interesovanje, bilo je prisutno više od 200 novinara iz Srbije, BIH, Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Nemačke i Austrije. Da novinari imaju nekad I privilegije, videlo se po mestu na kome smo bili smešteni. Tik uz samu binu. Pa su neki od nas, osim što su se fotografisali mogli i da ga dodirnu ili prime neki od poljubaca koje je Čola s vremena na vreme slao.

U nekim momentima, osim buketa i korpi sa cvećem, na binu su padala mala i velika crvena srca s raznim porukama. Posle tri sata dobre svirke, tri mokra sakoa i dva bisa, Čola je, kako je već ranije najavljivao, koncert završio pesmom “Pjesmo moja”, koja predstavlja simboličnu poruku sa Marakane svim ljudima širom sveta. Vatromet koji za Čolu ima posebnu uzvišenost, sve nas je lepo ispratio sa stadiona u nadi da ćemo ovaj događaj dugo pamtiti.

Iako deluje da bi zbog stotine snimljenih numera, milionskih tiraža i nezaboravnih turneja, legendarni pevač trebalo da bude nedodirljiva zvezda, on je svojom skromnošću i neposrednošću potvrdio činjenicu da je običan čovek iz naroda. Ovim nezapamćenim spektaklom, Čola je dokazao da je zvezda koja ne tamni.

“Ovo vam nikad neću zaboraviti”, vaš Zdravko Čolić. 

Jelena Antonijević

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.