Trebalo je da dobijemo bebu za šest meseci. Onda mi je devojka rekla da je upoznala drugog

„Čuo sam sebe kako izgovaram reči „želeo sam porodicu“, nesposoban da pogledam svoju devojku u oči, zureći u parket na kome je klečala. čekao sam znak, bilo koji detalj koji bi prekinuo košmar u kome sam se nalazio.

Primetio sam da nosi moju staru majicu i to je bilo to. To je bio znak koji sam čekao. Nije moglo da bude gotovo... Dobićemo dete zajedno.

Zvuči kao scena iz neke sapunice, a takav je bio i osećaj. Kao da je tim pisaca seo i napisao sve ovo u pokušaju da obezbede bolju gledanost. Bili smo tako bliski 11 godina, živeli smo zajedno veći deo tog vremena, imali smo stan i tri ljubimca. Oduvek smo želeli decu i pokušavali smo sedam meseci do trenutka kada je zatrudnela.

Pre 24 sata sam saznao da je moja partnerka pre nekoliko nedelja upoznala nekog drugog i da je sada u vezi sa njim, iako je trudna već tri meseca.

To me je uništilo.

Kada sam čuo strašnu istinu, pripala mi je muka i ceo svet se okrenuo. Prvo smo se svađali, zatim sam ignorisao istinu i zapao u stanje izmaglice, gde sam sčuo njene i svoje reči, ali ništa me nije doticalo.

Polako sam postajao svestan da ono što je izgledalo nemoguće meni i svima oko nas, zapravo objašnjava čudnu situaciju u kojoj smo se nalazili prethodnih nekoliko nedelja. Naš odnos je postao napet, kao da postoji nešto između nas, nešto što nisam mogao da vidim, ali sam osećao da je tu.

Prošlost i budućnost su nestale u trenutku. u sadašnjosti su me preplavila pitanja poput toga gde ću živeti, kako ću odgajati dete, kakvu ću ulogu imati...?

Međutim, jedno pitanje se izdvajalo – da li sam ja uopšte otac tog deteta? Na sreću, odmah sam dobio odgovor, još ga nije upoznala kada je dete začeto. Srce mi je prepuklo samo zbog toga što sam morao da postavim to pitanje.

Čak i u naletu besa, morao sam da zaštitim svoje dete i da se kontrolišem.

Dogovorili smo se da ćemo zajedno odgajati dete, ali bez nekih jasnih odrednica. Ni sam nisam znao kako da se postavim prema nekome koga sigurno ne bih nikada više video da nije bilo te bebe?

Nisam znao ni kako ću se postaviti prema tom čoveku... Da li će me on zameniti? Kako ću osigurati svoje mesto oca kada neću imati priliku da mu šapućem dok je u maminom stomaku?

Neko vreme sam i dalje delio stan sa devojkom, ona je spavala u spavaćoj sobi, a ja na sofi. Živeo sam u strašnoj patnji, često sam očajavao, nisam mogao da spavam i nisam imao apetita. Mnogo sam smršao i osećao sam strah i stid kojis u prosto izbijali iz mene.

Trebalo je da postanem otac i zbog toga je nevera i prevara pala u drugi plan, mučila su me mnogo ozbiljnija pitanja. Nisam mogao da shvatim ni tajming svih događaja. Zar je moguće da sam došao tako blizu, izdržao tako dugo, da bi mi sada nagrada u vidu srećne porodice bila oduzeta?

Od tada je prošlo četiri godine i ja sada živim sam. Šest nedelja nakon što je moj sin rođen, ja sam se iselio. Moja bivša devojka i njen novi partner su i dalje zajedno.

Koliko god da su naši prijatelji i porodica verovali da ćemo se pomiriti i da ćemo na kraju ipak završiti zajedno, ja sam znao da su stvari ozbiljne kada je ona napravila takav korak u takvom trenutku.

Zajedno odgajamo našeg sina i živimo relativno blizu kako bi to mogli da izvedemo. Nekako uspevamo i iako to nikada ne bih izabrao, ne bih ništa ni menjao. Provodim ceo ponedeljak sa sinom, a viđam ga svim drugim danima i osećam se srećno zbog toga.

Često su mi prijatelji govorili da cela situacija nije fer jer sam ja otac, ali ja se nisam osećao tako. Tek kada sam imao priliku da držim svog sina, da ga hranim i da on živi sa mnom, shvatio sam šta znači biti otac.

Njegova dobrobit mi je ispred svega drugog, čak i ispred mojih potreba i želja. Zahvalan sam i na tome što je nejgov svet veći od mog i što ima još jednu porodicu, jer možda ja ne mogu da mu pružim sve što mu treba.

Imao sam samo jedno pravilo na kome sam insistirao otkako je ceo ovaj haos nastao, a to je da vaspitamo sina da me zove tata i samo mene. Sada nisam siguran ni da sam morao to da ističem. Ja sam njegov tata, to je prosto tako."

Izvor: theguardian.com/Ekspres