Ajs Nigrutin

Momak koji je od svojih internih fora, svakodnevice i smisla za humor uspeo da napravi umetnost. Uspeo je i da napuni salu „Amerikana“ u Domu omladine, i napravi odličnu atmosferu.

I sam pomalo začuđen brojem ljudi, u šali je prokomentarisao: „Zar moram koncert da držim na Dan zaljubljenih da biste vi došli?!“

Čista je slučajnost što je baš na ovaj dan Ajs imao koncert, jer njegovi tekstovi nisu nimalo ljubavni. Zato se i sprdao sa ovim praznikom pričajući kako će kupiti psa i dati mu ime – Trifun.
Naravno, bilo je tu još mnogo spontanih Ajsovih štoseva između pesama. Neizbežne su bile i njegove „iskrivljene“ face, Nigrutinov zaštitni znak. Smešno igranje, kreveljenje, skakanje…
S njim na sceni bio je i Timbe.

Većina fanova znala je skoro sve tekstove, pa su pevali uglas sa njim. Poneke pesme pisane bez poente i pomalo banalno, dok neke govore, iako u šali, o jako ozbiljnim temama. Od svog glasa, pojave, uvrnutog smisla za humor uspeo je da napravi prepoznatljiv stil u repu. Iz takvih tekstova vidi se odnos prema klabingu („Svi su bili na hemiji, samo ja na lozi“), nekim kolegama („Smrdiš na sve strane, repuješ k’o strina, siđi s televizije pa dođi tu je bina. Šta to beše bina? Jel tu peva Sinan…“), politici, životu u Beogradu…

Ajs govori o svakodnevici i banalnostima, ali preuveličano kako bi to bilo i zanimljivo.

Njegovu muziku slušaju i stariji i mladi, a koliko ih ima govori Ajsov fan page koji ima oko 75.000 članova! Na koncertu su bili uglavnom muškarci, izgleda da se oni više poistovećuju s tekstovima.

I predgrupe su se dobro pokazale (Bdat Džutim, Bauk Squad i Bvana) mada je najviše pažnje privukao „Profa“. To je stariji gospodin, bivši profesor, kako se predstavlja, koji je inspirisan rimama grupe „Bad Copy“ (nekadašnja grupa u kojoj je bio Ajs Nigrutin), počeo i sam da repuje.

Samo neke od pesama koje smo čuli – „E đe si e“, „Izlazim kod mosta“, „Pajp“, „I bitove sinovac“…

Kako stoji u definiciji o Ajs NIgrutinu na jednom sajtu: “Ajzak je poznat po svojim fetišima na sarmu, neumerenom korišćenju opscenih izraza, od onih tradicionalnih (taslačenje) do anglo-srpskih (blajvanje) i apsolutnom izostanku auto-cenzure, što jeste njegov najveći kvalitet.”

Da Vladan Aksentijević aka Ajs Nigrutin može da bude ozbiljan pokazuju i njegovi mnogobojni intervjui.

“Štrokavi mozak ” i “Barabčina” kako Ajs sam sebe naziva uspeo je od sebe da napravi brend, i za sada mu dobro ide. Bilo da su ljudi njime oduševljeni ili zgroženi, ono što je u javnom poslu jako važno, jeste da prema njemu nisu ravnodušni.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Andrijana Rmuš