TRENUTAK PROSVETLJENJA: Otkrivena tajna “aha” doživljaja

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

U ljudskom mozgu se prilikom rešavanja neke zagonetke aktivira unutrašnji deo mozga i ubrzano oslobađa supstanca koja popravlja raspoloženje – dopamin.

Naučnici su uspeli da u donjem delu prednjeg mozga identifikuju centralni deo u kome nastaje “aha” doživljaj – takozvani “nukleus akumbens” (“Nucleus accumbens”).

Ovaj deo mozga usko je povezan sa trenutkom prosvetljenja, kao kada se na primer reši neki kreativni zadatak. Takav osećaj sreće sličan je ekstazi. Uzmimo za primer Arhimeda koji je, došavši do matematičkog zaključka, istrčao iz kade i uzviknuo: Eureka! – izjavio je Martin Tik iz Centra za medicinsku fiziku i biomedicinsku tehniku Medicinskog Univerziteta u Beču.

Profesor Centra za medicinsku fiziku, Kristijan Vindišberger, je dodao:

Budući da smo koristili najmoderniju funkcionalnu magnetnu rezonantnu tomografiju, mogli smo da pogledamo duboko u unutrašnjost mozga i da detaljno istražimo koji su areali mozga prilikom rešavanja zadataka aktivni.

Rešavanjem datog problema i pojavom “aha” doživljaja pojačano se aktivirao nukleus akumbens. Nukleus akumbens je deo dopaminergične mreže koja se aktivira prilikom osećanja sreće ili “nagrađivanja”.

Dopamin je zaslužan za komunikaciju između ove mreže i drugih delova mozga od kojih zavise važne funkcije kao što su emocije, pažnja ili procesi pamćenja.

Rezultati našeg istraživanja pokazali su da je, pored aktiviranja areala mozga za pažnju, jezičku obradu i pamćenje, aktiviranje nukleus akumbensa naglo pojačano kada se rešavanje zagonetke podudari sa ‘aha’ doživljajem i sa trenutkom intenzivne sreće i olakšanja.

Ova studija je izvršena na Medicinskom Univerzitetu u Beču nad 30 ispitanika. Oni su imali zadatak da reše zahtevne jezičke zagonetke, odnosno da pronađu reč koja povezuje sva tri zadata pojma. Tako je u kombinaciji reči “kuća”, “kora” i “jabuka” rešenje asocijacije glasilo “drvo”: “kuća na drvetu“, “kora drveta” i “drvo jabuke”. U okviru ovog istraživanja ispitanici su obradili po 48 takvih zagonetki. Kada bi pronašli rešenje, stisnuli bi taster i opisali svoj “aha” doživljaj.

Dopamin kao motor znatiželje i volje za učenjem

Pokazali smo da dopamin ne služi samo kao neurotransmiter u okviru procesa zadovoljavanja gladi, žeđi ili seksualne želje. Štaviše, dopamin je neophodan za motivisan pristup prilikom rešavanja zahtevnih problema, što se izražava u obliku znatiželje i volje za učenjem. Naši rezultati ukazuju na usku povezanost dopamina, stanja sreće, uzbuđenja i kreativnosti. Osim toga, oni nam pokazuju procese u mozgu kojima se objašnjava zašto se rešenja koje se podudaraju sa ‘aha’ doživljajem lakše pamte od onih drugih i kako se skladištenje podataka u dugoročnom pamćenju njime olakšava i pojačava. Zato ‘aha’ doživljaj nije samo jednostavan osećaj sreće ili olakšanja, već poseban oblik brzog prisećanja, kombinovanja i konačnog procesa kodiranja. U budućim studijama želeli bismo da istražimo kako ljudima sa teškim psihijatrijskim oboljenjima može da se pomogne da postupkom moždane stimulacije kao što je transkranijalna magnetska stimulacija (TMS) ponovo ožive takve trenutke – ističu naučnici.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.