NEZABORAVNE SLIKE IZ DETINJSTVA! Branka Katić: Svi smo gorko plakali kada je umro drug Tito

Beogradska glumica Branka Katić (48) poslednjih meseci u Zagrebu snima TV seriju ‘Novine’. Uloga neustrašive novinarke Dijane Mitrović verovatno nije najvažnija, no svakako je jedna od najdražih u Brankinoj dugoj i bogatoj karijeri.

Na filmu je debitovala sa samo četrnaest godina, a glumila je i u kultnim ostvarenjima Srđana Dragojevića “Rane” i “Mi nismo anđeli”. Nakon velikog uspeha filma “Crna mačka, beli mačor” Emira Kusturice zapazili su je strani agenti, te je pre 20 godina počela njena inostrana karijera – najpre u Londonu, gde je upoznala budućeg supruga, britanskog redatelja Džulijana Farina, sa kojim ima sinove Luja (16) i Džoa (14), a potom u Americi.

Po čemu pamtite detinjstvo u Beogradu?

– Bilo je bezbrižno. Pamtim ga po socijalizmu koji se brinuo za sve i okruženju u kojem nije bilo zavisti i netrpeljivosti. Letovali smo na Jadranu, vikende provodili kod bake i dede u Šumadiji i svi smo gorko plakali kada je umro drug Tito.

Kakvi ste bili kao devojčica?

– Bila sam i ostala vesela, otvorena, znatiželjna, prepuna energije, fascinirana prirodom, ljudima, svemirom. Volela sam društvo, išla sam na milion aktivnosti posle škole i stalno pevala u sredstvima javnog prevoza, na užas svoje devet godina starije sestre Maje.

U kakvoj ste porodici odrasli?

– Katići su neprestano u velikoj ljubavi i brizi jedni za druge. Ako se jedan dan ne čujemo, moja mama Nada odmah pita je li sve u redu. Zahvalna sam im što su mene i sestru Maju naučili da je svaki čovek vredan poštovanja i da novac nije merilo ljudske vrednosti. Kuća nam je uvek bila puna, a svi, pa i iznenadni gosti, dobrodošli. Tata Svetimir je godinama bio direktor grafičkog sektora Službenog lista. Kad su u firmi delili stanove, zahvalio se i rekao da nam je stan koji smo dobili od maminog Saveznog suda dovoljan i ustupio ponuđeno kolegama koji su bili na manje odgovornim funkcijama, a još podstanari. Stara garda, vredni i pošteni ljudi.

Koliko ih često posećujete?

– U Beograd odlazimo često. Mnogo mi znače i porodica i prijatelji koji tamo žive. Iako sam se odselila pre osamnaest godina, nigde ne osećam da sam kod kuće kao u rodnom gradu. Mene i Zagreb podseća na Beograd. Posle svih ovih godina života u inostranstvu boravak na našim prostorima uvek je moj povratak kući, mentalitetu koji poznajem, ljudima koji su mi bliski po načinu razmišljanja, humoru i strasti prema životu. Čak i mog muža svaki put kad se vratimo s ovih prostora iznenađuje količina topline i ljubavi koju ljudi imaju u sebi.

Kako odgajate sinove Luja i Džoa?

– Spontano i s mnogo ljubavi. Imali su prilike da s nama proputuju svet, dožive različite kulture, a samo s našim prijateljima u njihov život ušla je luda lepeza likova. Učimo ih da budu iskreni, da poštuju druge i ne osuđuju ih, već da pokušaju da razumeju i prihvate različitosti. Obojica poseduju dobar smisao za humor, a definitivno su nasledili našu ljubav prema filmovima. Luja zanima režija, a Džo ima dara za glumu.

Izvor: Gloria.rs
Foto: RTV Pink Official - YouTube/PrintScreen