Maceo Parker

Fank je muzika koja vas cele prožima i tera na igru. Malo je žanrova koji imaju takvu moć da vas pokrenu. A ako imate i to zadovoljstvo da vidite i čujete legendu kakva je Mesio Parker (Maceo), jedno sasvimo obično, hladno nedeljno veče u Beogradu može se pretvoriti u nezaboravno iskustvo

Možda je trebalo ovakvog muzičara ugostiti u većoj sali, interesovanje je bilo zaista veliko. Dom Sindikata bio je pun i od prvog momenta moglo je da se oseti da su prisutni oduševljeni što će videti ovog saksofonistu. Videlo se to po reakcijama već na samom početku, kada je bend izašao na binu, počeo da uvodi Beograđane u koncert uz ''Fiesta''. Mesio je već na samom startu uspeo da iznenadi i nasmeje publiku, izašao je pokriven crvenim prekrivačem, sa nekakvom ikebanom u rukama i prošetao binom...

Menadžerka benda je zatim najavila najpre trombonistu i trubača, a nakon toga i njega, kao ''najfankerskijeg saksofonistu na svetu!''.

Na prvi ton saksofona shvatite s kim imate posla, nije slučajna njegova reputacija... Ali uprkos njegovoj harizmi i načinu na koji vlada binom, vrlo brzo shvatite da bend iza njega nije samo pratnja. Tretira ih kao ravne sebi, svima daje prostora. Kada neko od članova benda solira on ih podržava, najavljuje i uživa u njihovom umeću.

Njegovo znanje i iskustvo ide dalje od sviranja saksofona. Peva, bodri publiku, komunicira, ne da vam da sedite... ''We're gonna make it funky now!'' Vrlo brzo su ljudi u sali poustajali i uživali u ritmu dobrog fanka.

Kada on svira solo, publika oduševljeno bodri svaki prelaz, kada priča o Šekspiru i srednjoj školi, publika se smeje... Doduše, Mesiovo pitanje je bilo – biti ili ne biti... fanki! Čuli smo ceo taj Hamletov monolog od menadžerke, dok je bend lagano uvodio u sledeću numeru a Mesio svirao flautu. Sve izgleda kao jedno veliko druženje, uz dobru muziku. ''Just give me some more...'' Fanku je teško odoleti... Svi su bili na nogama, svi su pratili ritam, bez obzira na to ko je bio u centru pažnje, klavijaturista, basista, neko od duvača ili prateći vokali. U nekoliko navrata smirili su situaciju uz lakše džez ritmove, ali su se brzo vraćali dobrom groove-u.

Tehnički savršeno, komunikacija sa publikom za deset.

Ništa više od toga nije ni potrebno.

Foto: Beta