#BookTalk2019 – Nenad Novak Stefanović: Pisac je obično u jednoj ličnosti, na istoj strani knjige, i kopirajter i novinar

Regionalna književna konferencija “Book Talk” – 27. septembra ove godine će po peti put u Novom Sadu okupiti najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu!

Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.

Konferencija okuplja nekoliko stotina ljubitelja književnosti, a specifična je po mestu održavanja odnosno po tri galerije; Galerije Matice srpske, Spomen- zbirke Pavla Beljanskog, a od prošle godine i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića.

Svake godine program konferencije je opširniji kao i teme koje se obrađuju kroz panele i studije slučaja. U sklopu programa konferencije “Book Talk 2019” planirano je 13 panela i 5 predavanja, uz tradicionalni propratni program kao što je nedelja knjige u autobusima GRS-a.

U susret konferenciji razgovarali smo sa piscem i novinarom Nenadom Novakom Stefanovićem učesnikom panela "Šta ćeš biti kad porasteš: Pisac ili kopirajter? O piscima u advertazjingu, reklamnim kampanjama, sloganima".

Kao nekadašnji glavni urednik magazina "Duga", "Krug", "Auto svet" i "Muški svet", preko toga što ste pisac i novinar, možete li prokomentarisati u kojoj tački dolazi do konfuzije o tome šta je pisac, a šta kopirajter? Gde je razilaženje ove dve profesije?

- U stvari, ja ovde vidim, ne dve, već tri profesije, koje se često gledaju preko nišana: kopirajter, novinar, pisac. Na primer, kopirajter ima zadatak da poboljša prodaju nove robne marke viršli. On će smisliti slogan koji će navesti kupca da kupi viršle. "Učinite vašu decu srećnom". Pored slike viršli biće portreti nasmejane dečice koja grizu sočne viršle. I to je sve. Kao u akupunkturi, ciljano ka jednoj emociji koja motiviše na kupovinu. Međutim, zadatak novinara, kad je pravi novinar, je drugačiji.

Novinar se bavi istinom o tim viršlama. On će istraživati na više strana, probaće da iščačka da li je to zdrav proizvod, da li su svinje hormonski tretirane, da li meso stiže iz Brazila ili stvarno sa domaćih pašnjaka, kao što kopirajter tvrdi. Novinar je neprijatelj kopirajtera.

Opet, treća strana – pisac… Hm, pisac, on je neko sasvim poseban, on je, obično, u jednoj ličnosti, na istoj strani knjige, i kopirajter i novinar.

Knjigu “Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda” pisali ste dvadeset i pet godina. Ona je, rekli ste, sublimat Vašeg novinarskog i književnog rada. Kako komentarišete to što je ljubav uvek povod za pisanje i istraživanje?

- Ljubav je i kod Aristotela najslojevitije osećanje. Počinje od telesne ljubavi i završava se sa agape, duhovnom trpezom ljubavi. Sve te slojeve sam pokušao da obuhvatim u knjizi. Kako možete pisati o kraju dinastije Obrenović bez opisa fatalne ljubavi Aleksandra i Drage!? Pogotovo što je u našoj istoriji odviše epskog, ratovi, ratovi, ovaj juriš, onaj juriš. Došlo je vreme da se naša epska istorija pogleda kroz lirsku ključaonicu.

Od sedamdesetih godina prošlog veka konstantno se priča o emociji korisnika. I danas je epicenter na istom mestu. Možemo li sa sigurnošću tvrditi da će advertajzing još dugo insistirati na dostizanju emocije svog potrošača i prodavanju iste?

- Neka istraživanja su pokazala da većina kupaca, kada uđe u supermarket, ima samo okviran plan šta će da kupi. Dobar deo onoga što se nađe u korpi kupljeno je, jer je tog trenutka tokom prolaska između rafova izazvana potreba da se baš taj proizvod sa rafa premesti u korpu. Skoro po pravilu, taj proizvod je na rafu postavljen u visini očiju.

Advertajzing, zapravo, stvara potrebu za nekim proizvodom. Najbrži put do aktiviranja te potrebe je okidač ka nekoj emociji. U osnovi te strategije je uverenje da je čovek i dalje instiktivno biće, ma koliko civilizacijski razvijao svoj svesni deo. Koka kola ne reklamira zašećerenu vodicu, nego radost života. Gutljaj te sumnjive braonkaste tečnosti je, u stvari, tajni prolaz do sveta sreće, veselja, radosti života svake vrste. Kupuje se ta kokakolična emocija.

Zašto je za Vas istorija jednog grada inspirišuća?

- Posebno Beograd. Mene privlači ta neverovatna neočekivanost koju Beograd ima. Naglo je rušen i naglo se dizao. Mnoštvo nacija je našlo svoj dom u Beogradu. Gde su još svi ti silni ratovi i bezumnici koji su njime vladali. Ali, istorija jednog grada može biti i skromna, relativno mirna, pa da opet neko celog života piše o njemu. Gradovi su simboli onoga što je u nama.

Smatrate li da su reklamne kompanije inovativne kada govorimo o književnosti?

Izgleda da jesu, na žalost. Pa, evo, Paulo Koeljo je direktno iz marketinga ušao u književnost i postigao je svetski uspeh primenjujući osnovne principe marketinga u svojim knjigama. Istraživanje tržišta, proizvod koji nedostaje, kampanja tog proizvoda, i tako po redu kako nalažu marketing pravila.

Marketing je na velika vrata ušao u umetnost još sa Dišanovim pisoarom. Dišan je uspeo da “proda” pisoar kao umetničko delo - to je kao da ubedite kupca da je viršla bolja od pršute. I, koliko vidim, i to je moguće, jer, šta znam, valjda je čoveku potrebna iluzija ukusa koliko i stvarni osećaj hrane. Doći ćemo do trenutka kada ćemo se hraniti iluzijama. Reklamne kompanije rade na tome.

Kotizacije za studente su besplatne, uz važeći indeks prilikom registracije, a o svim uslovima i načinima prijave, kao i detaljnijem programu možete se informisati na web-stranici konferencije: http://www.color.rs/booktalk2019/.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.